Ова Лебовићева драма о Вилми, бившој логорашици „Куће лутака“, њеном животу, изборима и дилеми да ли проговорити о злочину или не, „храбро отвара теме о којима се чак и данас слабо и стидљиво говори“, и „постала је готово архетипски модел трагедије недоказивог злочина и, што је важније, отворила је посебан проблем трагедије жене у логору“.
- Прича је толико актуелна да нећете веровати да је текст писан пре више од педесет година – каже редитељ Слободан Бранковић и додаје да је ово текст који враћа глас женама. - Мислим да „женски глас“ напокон постаје важна тема нашег друштва и између осталог ова представа и јесте посвета томе и пуна подршка да се тај глас чује.
„Када је, после десет година, ухваћен главнокомандујући логора, који је са новим идентитетом постао угледни немачки адвокат, „Лутка“ и друге њене преживеле сапутнице, позване су да сведоче против њега, а једина која је пристала, пуна незацељених душевних и физичких рана, била је она! Бивши есесовац и командант логора безочно ступа с њом у контакт – долази јој у кућу, спретно увлачи у расправу о будућем суђењу и поставља правне замке за њену одлуку о сведочењу“.
У представи играју Јасмина Вечански Кујунџић, Бранислав Јерковић, Југослав Крајнов и Марко Марковић.
- Ово је други текст Ђорђа Лебовића који ми постављамо на сцену. Након „Небеског одреда“, позорница је отворена и „Лутки са кревета 21“. Управо је ово правац у ком желимо да идемо. Позориште у великој мери треба да буде платформа на којој ћемо отварати и теме о којима се у друштву невољно говори. Позориште треба да буде платформа које даје глас онима којима је он одузет. Верујем да са овом, али и многим другим представама на репертоару, то и радимо - објашњава директор Драме СНП-а Милован Филиповић.
Адаптацију потписује Ана Ђорђевић, драматуршкиња је Николина Ђукановић, а сценографкиња и костимографкиња је Миња Пољак.
Представу „Лутка са кревета 21“ СНП ради у копродукцији са Културним центром Панчева, БЕО Артом и Савезом драмских уметника Војводине.
Н. П-ј.
