Под диригентским вођством Микице Јевтића, ову оперу ће извести солисти, Хор, Оркестар и Балет СНП-а, уз учешће полазника Оперског студија СНП-а „Војислав Солдатовић“. Главну јунакињу Виолету Валери вечерас ће тумачити Дарија Олајош Чизмић, улогу Алфреда Жермона певаће Стеван Каранац, Жељко Андрић ролу његовог оца Жоржа, док ће у осталим улогама бити Маја Андрић, Ванда Маријански, Игор Ксионжик, Владимир Зорјан, Бранислав Станков, Горан Крнета...
Прве три представе нове поставке “Травијате” имају различите поделе главних улога. Тако ћемо 18. новембра у насловној улози слушати Весну Ђурковић, док ће Алфред Жермон бити Стеван Каранац, а Жорж Жермон Васа Стајкић. Након премијере, Дарија Олајош Чизмић ће у улози Виолете Валери бити и 20. новембра, Ермин Ашћерић певаће тада улогу Алфреда Жермона, док ће његовог оца Жоржа тумачити Жељко Р. Андрић.
Ова премијера најављује обележавање значајног јубилеја Опере Српског народног позоришта у овој сезони, која је у протеклих 75 година послератног периода непрекидно радила. Прва представа, изведена на данашњи дан, 16. новембра 1947. у Новом Саду, била је управо „Травијата“.
У част овог јубилеја је и нова поставка ове познате Вердијеве опере, у режији Александра Николића, и то је, по речима Миодрага Милановића, који је 1978. дебитовао у улози Жоржа Жермона, а сада у пензији још помније проучава историјат новосадске опере, пета инсценација „Травијате“ на сцени СНП-а. Прву „Травијату режирао је, певач, глумац, редитељ, први кореограф и балетски играч Клеменс Клеменчић 1922, две године након што је Опера формирана као самостална јединица у СНП-у. Друга је била та из 1947, коју је режирао Јосип Кулунџић, а следећу поставку, ону из 1963, потписао је Емил Фрелих. Младен Сабљић је ту инсценацију обновио 1970, а потом 1981. поставио своју верзију, коју је касније обновио Воја Солдатовић. Редитељ ове нове, пете поставке, Александар Николић каже да је „Травијата“ сан сваког оперског редитеља.
- Ово је опера о великим страстима, о предрасудама, великој неправди, али и о томе како величанствен гест неког хероја, а оно што нам највише фали у савременом свету, то су хероји, храбри, велики људи, од дигнитета, како дакле велики гест хероја може да надрасте сваку ситуацију. Чини ми се да смо заборавили најважније теме, као то да ли смо спремни да устанемо да спречимо неправду – рекао је Николић.
Како је замислио нову поставку, у којој је ново и то да се користи ротација на сцени „Јован Ђорђевић“, први пут од како је летос оспособљавана да се после дужег времена поново заврти, Николић објашњава и осврће се на примедбу да је у питању ново читање ове опере.
- Свако читање је ново, у некој мери. Али, мислим да мора бити искрено, то је оно што је најважније - поручио је Николић. - Виолета није скривена блудница. Она тера инат целом Паризу. Која је тачка у којој ће се Виолета покајати због свог старог живота, која је тачка у којој ће јој први пут бити непријатно, то је наша узбудљива сценска игра која мислим да ће бити узбудљива и нашој публици.
Н. Пејчић
