Степанову је рекао да је веома узбуђен што му је недавно у матичном Позоришту на Теразијама уручена награда "Јанош Тот" за глумачку бравуру за 2020. годину за улогу у мјузиклу "С друге стране јастука" редитеља Југа Радивојевића.
Нагласивши да према Тоту (1961-2013) осећа велики пијетет јер је био "диван колега, диван глумац и сјајан човек", Степанов је рекао да му је награда значајна и зато што му је прва у каријери, а стигла је од колега и представља "ветар у леђа".
Мјузикл је најзахтевнији жанр у позоришту, слаже се Степанов, који поседује потребну музичку кондицију са завршеном средњом музичком школом и честим свирањем и певањем за своју душу.
Волим то да радим и драго ми је да сам своје место у глумачком свету нашао у Позоришту на Теразијама, признао је глумац.
Према његовим речима, физичка кондиција је индивидуална ствар и свако се сналази на свој начин како ће је одржавати, да ли одласком у теретану или исхраном.
Боље се осећате кад са килажом немате проблем. Захтевно - јесте. Представе трају по два и по, три сата. Много нас је на сцени. Таква је размена енергије... Имате глумце, хор, оркестар, балет... Свака наша представа изискује шездесетак људи. То је машинерија која кад се покрене тешко ју је зауставити, објашњава Степанов.
У "Мадленијануму" Степанови игра у мјузиклу "Последњих пет година" редитеља Роберта Бошковића и аутора Џејсона Роберта Брауна, који је "специфичан комад писан само за два лица", у коме се од музичких жанрова могу чути блуз, рокенрол, танго џез...
''Последњих пет година'' прича причу као да је неко завиривао кроз кључаоницу и посматра брачни пар. Имате и љубав, страст, превару, раскид, бол...све имате, напоменуо је Степанов.
Глумац је признао да је у једном тренутку сматрао да неће моћи да уради представу у којој се искључиво пева, а и писана је за тенор а не његов баритон, али су уз помоћ диригенткиње Весне Шоуц ипак нађена "разна решења на местима која су била проблематична".
Драго ми је да сам се упустио у то јер треба изаћи из зоне комфора, приметио је Степанов.
Упитан како гледа на хиперпродукцију серија у Србији, Степанов је рекао да је добро што се толико снима али да са друге стране постоји проблем што поједини глумци "много раде, по четири, пет пројеката, што можда није добро за ни њих, а ни за неке који не могу да добију своју шансу".
Један број глумаца се врти, на жалост. Сваке године дипломира око 80 глумаца. То је много и наравно да сви долазе у Београд да траже своје парче хлеба. Мислим да би им требало пружити шансу у виду аудиција, кастинга, оценио је Степанов.
Глумцу је драго што "једна мала Србија има прилику да понуди разне жанрове, од крими серија, сапуница до комедија", јер сматра да "свака роба има свог купца".
Али треба дати шансу и неким новим лицима. Гледате серију, вежете се за једног лика и онда пребаците канал. Исти тај глумац је у другој серији. А ви сте се таман везали за овај лик, приметио је Степанов.
