По речима редитеља ове представе, Михиз у овом комаду у потпуности деконструише идеолошки фанатизам, пратећи судбину једног фанатика, коме се, у једном тренутку руши читав свет и веровање у национал - социјалистичку идеологију, након неких сазнања везаних за његову личну биографију. У представи се све догађа 1941, током једног септембарског дана и ноћи, “у градићу у Банату, на лењој, ниској реци”, односно у Зрењанину, како су конкретизовали аутори ове представе.
Пишући о фанатизму, Михиз каже да фанатик “није човек који је на једно око зажмурио да другим оштрије и даље види. Он друго око једноставно и нема“. Једно од основних питања током рада на представи било је до којих граница је човек спреман да брани идеологију, митове о изабраним народима, теорије завере? Шта бива са идеолошким фанатиком када му се отвори друго око? - указује редитељ Никола Кончаревић. - С друге стране, како је могуће да (наводно) сви ми веома добро знамо и јасно видимо да је сваки идеолошки фанатизам чист бесмисао, али тај бесмисао увек нађе свој пут? На крају, ко су чувари идеологије, како се пише историја, како настаје мит? Да би идеологија могла да живи, истина мора бити убијена, зар не? Ако се спозна истина, има ли шансе за живот, за искупљење? Једно је сигурно - за идеологију живот нема никакве вредности.
Без обзира што се испоставља да идеологија и фанатизам представљају бесмисао, у комаду ипак на крају победе.
Иако не бих да причам о крају, он је веома песимистичан. Та лаж коју сеје идеологија увек нађе свој пут. Да би она могла да опстане, истина мора да буде убијена и склоњена, а лаж представљена као истина, речи су редитеља ове представе, који наводи да је комад свевременски, и да о томе говори и реплика из комада која се односи на причу о „изабраним” народима.
У овом садашњем тренутку, када живимо у веома незавидној економској ситуацији и егзистенцијално смо понижени, треба да се указује на то да је свака митоманија опасна и да је реч о лажима које служе да очи држимо затвореним, поручује редитељ.
У представи играју: Милан Колак (Вилхелм Сајлер), Дејан Карлечик (Фридрих Крамер), Звонко Гојковић (Јозеф), Стефан Јуанин (Франц - Фери Сајлер), Сања Радишић (Јелена Ђурић), Љубиша Милишић (Славко Нешић), Мирко Пантелић (Карл Сајлер), Миљан Вуковић (Драгиша Ђурић) и Јован Торачки (Мелхиор Вајс).
Уз режију, Кончаревић потписује и драматургију, сценографкиња је Миљена Вучковић, а костимографкиња је Благовеста Василева.
Н.П-ј.
