Иницијативу за постављање овог обележја покренула је Амбасада Републике Србије у Швајцарској, желећи да остави трајан спомен на време које је славни српски песник и дипломата провео најпре на студијама у Женеви, од 1899. до 1906. године, а затим и у својству сталног делегата Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца при Друштву народа, 1925. године.
Спомен-плоча, постављена на адреси на којој је Дучић живео у време студија, у непосредној близини Женевског универзитета, дар је Министарства културе и информисања Републике Србије Граду ЖеневИ и на њој пише:
"Овде је у време својих студија живео Јован Дучић (1874-1943), кнез српске поезије, писац, путописац и дипломата. У спомен на великана српске књижевности, Министарство културе и информисања Републике Србије, новембра 2018. године".
Пред великим бројем грађана Женеве, представника Града и угледних званица, присутнима су се обратили члан Градског већа Женеве Реми Пагани, који је захвалио на овом вредном поклону у спомен на некадашњег славног становника Женеве, затим амбасадор Србије у Швајцарској Снежана Јанковић, академик Милован Данојлић и писац и преводилац Слободан Деспот.
Амбасадор Снежана Јанковић је, говорећи о значају Јована Дучића у српској књижевности и утицају година проведених у Женеви на његово стваралаштво, које су му омогућиле додире са светским књижевним и филозофским правцима, истакла да овим чином дајемо мали допринос чувању успомене на великана наше књижевности, али и подсећамо на дугу традицију културних веза између Србије и Швајцарске, у којој су део свог образовања стекле и многе друге знамените личности наше земље.
Она је захвалила Граду Женева на разумевању историјског и културолошког значаја постављања ове спомен-плоче за Србију, за српски народ у Швајцарској и за културну сарадњу између наших двеју земаља.
Академик Милован Данојлић говорио је о значају Дучићевог боравка у Женеви на размеђи векова, истакавши да је он оставио посебно велики печат у Дучићевом стваралаштву и животу.
Овај песник који долази из мале земље дао је велики допринос светској поезији, а спомен-плоча остаје као трајно сведочанство о Дучићевем двоструком боравку у Женеви.
На крају свечаности, преводилац Дучићевих дела Слободан Деспот прочитао је део путописа "Прво писмо из Швајцарске" и "Песму жени" на француском језику, коју су званице из Женеве претходно имале прилике да чују у оригиналу, на српском језику.
