ЦЕЛА СРБИЈА ПРИЧА О ЊЕГОВИМ УЛОВИМА Нишлија открио где се крију дунавске немани
„Упорност је мајка успеха“, прва је реченица коју нам је, на почетку разговора, рекао Милан Панић из Ниша, риболовац о коме данима прича Србија.
Како је Телеграф већ писао, Милан је на Ђердапу имао капиталне улове, борећи се са сомовима дугим више од два метра и тешким и до 100 килограма.
Љубав према риболову и води прати га још од најранијег детињства. Још као дечак, заједно са дедом и оцем, проводио је много времена на рекама, са штапом за пецање у руци.
– С обзиром на то да су ми и деда и отац били страствени риболовци, та љубав према овом спорту почела је врло рано, буквално откад знам за себе. Своје детињство сам проводио на рекама попут Босне, Фојнице, Крешевице, у околини града Високог, где смо живели до 1992. године – каже он.
Присећајући се првих риболовачких дана, открио нам је и зашто Донји Милановац сматра својим другим домом.
– С обзиром на то да ми је отац из Доњег Милановца, где су ми живели баба и деда, летње распусте смо проводили тамо, на Дунаву, где сам и уловио свог првог сома и смуђа. Ти дани се никада не заборављају и из тог разлога Донји Милановац је моја друга кућа. Свако лето, сваки распуст, па ево и дан-данас више времена проводим овде него у Нишу, где иначе живим – прича.
Иако је пецао на бројним рекама, као и на Дунаву све до Бездана, истиче да је управо Ђердап најлепши део ове реке, место где је Дунав истовремено и најшири и најужи, окружен обронцима Карпата и планином Мироч.
Његов риболовачки пут, како каже, кренуо је неочекиваним током.
– 2013. сам реновирао кућу у Милановцу и планирао да се бавим риболовним туризмом. Након завршетка радова приуштио сам себи одлазак на чувену шпанску реку Ебро, познату по капиталним сомовима, и тај одлазак је променио мој животни и риболовачки пут. После 10 дана врло успешног риболова у енглеском кампу „Риверсајд“ добио сам понуду да радим као риболовачки водич, коју сам, наравно, оберучке прихватио. Од 2014. па до данас мој хоби је постао и мој посао. У међувремену смо са власником компаније „Формакс“ преузели тај камп и почели да га водимо као ортаци, где су људи из више од 50 различитих земаља долазили и долазе због тих великих сомова. Управо искуство са те реке пренео сам на Дунав и почео да ловим крупније и капиталне примерке сомова и смуђева. Мој највећи сом на тој реци био је тежак 102 килограма (мој отац је уловио сома од 105 килограма), а на Дунаву сам ловио примерке до 60 килограма, смуђеве до 12 килограма – каже.
Поред професионалног бављења риболовом, Милан је организатор највећег вараличарског такмичења на простору бивше Југославије, Меморијалног купа „Миша Гвоздени“, који се сваке године одржава у Доњем Милановцу. Ова манифестација сваког децембра окупи око 200 вараличара из Србије и других земаља, због чега се убраја међу најзначајније риболовачке догађаје у региону.
Ипак, јун 2026. године, каже, памтиће до краја живота.
– Ове године сам „експлодирао“, где сам за 10 дана имао четири сома преко 50 килограма (два од 90 и 91 килограм), што су уједно и моји највећи примерци на овој реци – прича нам.
Сом није нимало безазлена риба. Његово масивно тело и огромне чељусти подсећају на право речно чудовиште, а због живота у великим дубинама представља прави изазов за сваког риболовца. Питали смо Милана како објашњава то што управо у овом периоду године има толико капиталних улова.
– Сом је иначе риба дубина. Држи се око неких већих препрека, али у овом периоду, после мрешћења, задржава се у плићим деловима реке, што нама, риболовцима, много олакшава лов на вештачке мамце, поготово када огладни после периода мрешћења. Најбитније је пронаћи позицију где се храни, неки велики крш. У мом случају то је стари потопљени град Доњи Милановац, који је и даље пун темеља рушевина са подрумима, што за сома чини идеално место за скривање – објашњава.
На месту где се некада његов отац играо, данас Милан лови капиталне примерке сома и смуђа, управо око зграде у којој је његов отац живео, као и у близини старе цркве.
– Ова година је дефинитивно у знаку сома – истиче он, а потом се осврће и на риболовца Микија из Панчева, који је недавно из Тамиша извукао капиталног сома.
– Мики, кога иначе познајем, имао је капиталну рибу на Тамишу. Било је ту још доста улова, што указује на то да је крупан сом на време завршио мрешћење и почео интензивно да се храни. Временом су се људи „опаметили“ и почели да купују квалитетнији прибор, па је све више извађених сомова него оних који кидају струну и побегну, из чега настају риболовачке приче – објашњава.
Каже да анегдота има безброј, али једну ће заувек памтити.
– Једно од мојих најбољих пецања, којег се сећам као клинац, било је 1993. године, са стрицем који је живео у Кладову. Тада сам први пут отишао на бућку са њим. Полазак је био у четири сата ујутру, а ја, наравно, ока нисам склопио док ме стриц није „пробудио“. Тај дан сам уловио седам сомова, а стриц шест. Рибе су биле тешке до 10 килограма, али тај вид и техника риболова купили су ме за цео живот. О улову да не причам, мојој срећи никада краја – прича поносно.
За Милана је риболов много више од хобија – то је стил живота, страст и љубав према реци и природи.
– Још када спојите хоби и посао, ви сте више него задовољни и испуњени јер радите оно што волите. У својој каријери имао сам сигурно више од 100 риба дужих од два метра и тежих од 50 килограма, а већину сам упецао, наравно, на реци Ебро – каже.
Како истиче, умор готово и не осећа, јер временом све прелази у рутину, посебно уз квалитетну опрему.
– Борба са капиталним примерцима не траје дуже од 15–20 минута, мада памтим и борбе које су трајале више од два сата, али само када сам користио прибор за смуђа, па ми на штап дође капитални сом – рекао нам је.
На питање у које доба дана се најчешће лове овакви капиталци, Милан каже:
– Ја сам највише великих риба добијао ноћу или рано ујутру, али има периода када се тај крупан сом јавља усред бела дана, по највећој врућини. Та потрага за правим тренутком, местом, начином пецања, чини овај спорт занимљивим. Што више времена проводите на води, то се више сједините са њом, са навикама риба, њиховом активношћу...
Додаје да на успешан риболов утиче низ фактора: водостај, температура воде, ваздушни притисак, а посебно на Ђердапу, где ниво Дунава регулише Хидроелектрана „Ђердап 1“.
– Имате дана када брана једва да ради, вода стоји и изгледи за успешан риболов су мали све док Дунав не протече, а тај проток покрене и рибу – каже.
Све више младих данас се о риболову информише путем друштвених мрежа, али Милан сматра да је искуство стечено на реци незаменљиво. Посебно га радује што на обалама Дунава и других река виђа све више младих риболоваца.
– Драго ми је да на обалама Дунава и других река има све више младих риболоваца и то ме искрено радује, јер се млади окрећу реци и природи. Све док се река и природа поштују, има наде за овај наш спорт. Ја сам, наравно, ту да младима дам неки савет и помогнем колико могу – каже нам он и закључује:
– Мој савет младима је да поштују реку и природу, да враћају матице и река ће им узвратити.