Рижото
Води порекло са севера Италије. За његову припрему најбоље је округло зрно пиринча, јер је сочно, а рижото треба да буде сочан и кремаст.
У ресторанима се служи са пилетином, различитим врстама рибе, морским плодовима или поврћем, а модерни италијански risotto (ризото) у готово свим варијацијама садржи и маслине, шафран и пармезан.
Међутим, основни рецепт нема додатке.
Припрема традиционалног рижота почиње подгревањем бујона (бистре супе), у који се додају маслиново уље и маслац. Док се ова комбинација загрева, у тигању се пржи исецкани црвени лук и целер. Када поврће омекша, додаје се пиринач и цела смеса прелије белим вином.
Кад оно испари, рижа може да се прелива бујоном и уз мешање лагано крчка. Неколико минута пре него што буде готова, треба додати маслац и со и бибер по укусу.
Италијани кажу да рижото треба да се разлива и такав ће се сјединити са разним додацима попут меса или поврћа.
Пилав
Пилав је персијска реч која означава јело од густо куваног пиринча. Рижа се припрема кувањем у зачињеној води, а затим се са месом и поврћем пече у рерни.
Тако јело губи на сочности, што није случај са рижотом.
Ђувеч
Ђувеч је турско јело које поред риже и више врста меса или рибе садржи и крупно сечен кромпир. Пече се у земљаној посуди и обавезно зачињава алевом паприком.
Паеља
Паеља је традиционално шпанско јело са пиринчем.
Најчешће се припрема са гамборима или морским плодовима, мада се често спрема и с пилетином. Слично рижоту, ово јело се припрема на рингли, али у посебном плитком тигању - паељи, по коме је добило име.
Динстањем се постиже да из јела испари сва течност, па ни паеља није сочна и кремаста колико рижото.
Информер.рс/ Дневник
