ЦРКВА ИЗДАЛА ЈАСНА ПРАВИЛА Ево каква трпеза мора бити за Ђурђевдан
Ђурђевдан је празник који се сваке године слави 6. маја, а у 2026. години тај датум пада у среду.
Док се приближава Ђурђевдан, једна од најчешћих и по многима најлепших крсних слава, поново се отвара питање да ли се празник обележава мрсном или посном трпезом. Ове године, Ђурђевдан пада у среду, што га ставља у оквир црквених правила о посту.
Наиме, Ђурђевдан је непокретан празник који се сваке године слави 6. маја. Како православни календар прописује пост средом и петком, осим у периоду такозваних трапавих седмица, крсне славе које се нађу у тим данима обележавају се посном трпезом.
Изузетак од овог правила постоји само уколико слава падне у Светлу недељу, односно прву седмицу након Ускрса, када се пост потпуно укида због ускршње радости и славе се обележавају уз мрсну трпезу. У 2026. години тај случај не важи, јер је Ђурђевдан више недеља удаљен од тог периода.
Према црквеном учењу, крсна слава не укида пост, већ га у одређеној мери ублажава, па су у таквим случајевима дозвољени риба, уље и вино, док се мрсна храна не користи. Вероучитељица Стојана Валан подсећа да је суштина славе пре свега духовна.
"Слава није одвојена од црквеног живота. То је дан молитвеног окупљања породице у част светитеља заштитника дома. Ако слава пада у такозвани посни дан, трпеза треба да буде у складу са тим", наводи она.
Слично истиче и протођакон Немања Рељић из Манастира Рмањ, наглашавајући да је у првом плану духовни смисао празника.
"Суштина славе су молитва, славски хлеб, кољиво, свећа и кадионица. Храна је у другом плану", каже он, подсећајући да је крсна слава кроз историју добила своје хришћанско значење као дан посвећен заштитнику породице.
Због тога црквени поредак остаје јасан - Ђурђевдан се ове године обележава уз посну трпезу, уз разрешење на рибу, уље и вино. Свечари који имају велики број гостију и желе да угосте фамилију и пријатеље и дан касније, 7. маја, могу да их послуже мрсном храном.
Лепоте Србије
