Тиче се здравља!
ВОЛИТЕ ЦРНИ ЛУК? Научници тврде да особе са овом навиком имају мањи ризик да добију ЈЕДНУ од ДВЕ веома честе болести
Особе које воле укус и мирис лука имају ген због којег имају мање шансе да добију дијабетес тип 2 и ли висок крвни притисак, показала је нова студија међународног тима истраживача.
До овог закључка они су дошли кроз занимљиво путовање кроз генетику - приступ за који истраживачи верују да би се могао користити за откривање веза између исхране и здравља које су поузданије и дефинитивније.
- Наше истраживање показује да су гени укуса и мириса обећавајући алати за проучавање веза између исхране и болести, и могу помоћи у јачању доказа о узроку и последици у истраживањима исхране. Ово је важно јер нам требају бољи начини да разумемо како исхрана утиче на болести попут дијабетеса, срчаних болести и рака - каже генетски епидемиолог Данијел Хванг са Универзитета у Квинсленду у Аустралији.
Тим, чије је истраживање објављено 1. јуна 2026. у часопису BMC Medicine, започео је са подацима прикупљеним од више од 160.000 људи старости између 37 и 73 године у бази података о здравственим истраживањима у Великој Британији, покривајући и генетику и преференције учесника у погледу хране.
Анализа је идентификовала стотине асоцијација које укључују 96 преференција у храни.
То је укључивало генетске варијанте повезане са преферирањем:
белог лука,
грејпфрута,
црног лука,
рена или васабија (јапански рен),
боба,
додавањем соли у храну.
Након анализе 325 гена укуса и мириса и 140 различитих намирница, једна веза се показала као посебно занимљива: између склоности ка црном луку и специфичне варијанте гена рецептора мириса ОР2Т6.
Ова повезаност је потом потврђена кроз мању истраживачку базу података млађих особа старости 25 година – показујући да генска варијанта делује као показатељ склоности ка луку у свим старосним групама.
На гене не утиче животни стил
То је важно јер су наши гени фиксирани од рођења. На њих не утичу други животни стилови или притисци околине који утичу на здравље.
На пример, развој дијабетеса може навести некога да промени исхрану, али не може променити гене које је наследио.
Када је та веза успостављена, истраживачи су испитали одвојене генетске скупове података како би повезали варијанту гена ОР2Т6 са здравственим исходима, пише Блиц