Заборављени укус Југославије: ПОДГРМЕЧКИ ОМАЧ, ЈЕДНОСТАВНО ЈЕЛО КОЈЕ ЈЕ ХРАНИЛО ГЕНЕРАЦИЈЕ
Подгрмечки крајеви познати су по јелима која миришу на огњиште, на планински ваздух и на време када је трпеза била једноставна, али богата душом.
едно од њих је и омач, јело које је у некадашњој Југославији било свакодневни спас свакој мајци, брзо, јефтино и хранљиво, а довољно укусно да се памти деценијама.
Данас га мало ко прави, а још мање младих зна шта ова реч уопште значи. Ипак, у подгрмечким селима и даље живи традиција која нас враћа у време када су породице седеле за великим дрвеним столовима, а ручак био породични ритуал.
Шта је подгрмечки омач?
Омач је старинско јело које се прави од куваних пита кора, млинаца или специјалних широких резанаца у млеку, уз мало масти или маслаца, соли и обично уз додатак кајмака.
Прави се изузетно брзо, а укус је неочекивано богат: коре упијају млеко и маст, а све добија пуни, домаћински укус који се памти.
Храна за тешке дане и велике људе
Омач су јели радници, сточари, деца која су трчала по планинама, као и домаћини који су се враћали кући уморни од целодневног рада. Даје снагу, греје и засити, баш оно што је требало у крајевима где је зима дуга, а храна морала бити јака.
Рецепт
За прави омач потребно је:
300–400 г кора за питу или млинаца
1 литар млека
2–3 кашике масти или путера
со по укусу
2–3 кашике кајмака
Како се припрема:
У дубљи лонац сипати млеко и додати со. Кувати док не проври.
Коре за питу или млинце искидати на комаде
Ставити коре у проврело млеко и кувати неколико минута, само док не омекшају и упију млеко.
Додати маст или путер да се истопи и да омач добије пуни укус.
По жељи, умешати и мало кајмака — за још кремастију и традиционалнију варијанту.
Служити одмах, док је јело топло и мирисно.
