Ево, рецимо, тешко да могу да се сетим и како је изгледала учитељица тог мог првог школског дана, али се, као да је јуче било, сећам жуте мини хаљине искомбиноване са белим, хекланим хулахопкама.
Било је после још тих „важних“ хаљина у мом животу и сваку памтим до у најситинији детаљ...
И баш због тога ме ситуација када се случајно нађем у продавници у којој баш у том тренутку жена (године, наравно, нису важне) бира хаљину за неку посебну прилику увек изнова заинтересује.
То је, верујте, права посластица; нешто као епско-лирски игроказ, набијен емоцијама, нереалним очекивањима и надањима, чија силина већ после неколико тренутака најављује и врло могуће плакање и свакако - разочарање у финишу.
За почетак, свака ће дама, онако с врата, свечано да изјави како јој треба „баш онако“ једна посебна, другачија и и никад виђена хаљина.
И онда креће потрага. „Листање“ изложеног стартује у лаганом ритму, често и са осмехом, да би се прича већ после неколико тренутака поприлично „уозбиљила“ и почела да поприма обрисе благе хистерије.
Разлог: ниједна од понуђених тоалета није довољно добра, довољно оригинална, довољно „никад виђена“...
Продавачица већ пада у очај, јер нема се ту још богзнашта показати, жена је безмало исцрпела све ресурсе с којима радња располаже.
Полулуда и прилично очајна, дама већ напушта радњу и онако с врата, исрпљена и спласнутог адреналина, поручује како једноставно не може да верује да није успела ништа прикладно и одговарајуће да нађе за себе.
Па, није у питању свети грал, већ једна обична, уска хаљина у којој ће изгледати све само не обично, размишља она наглас!
Да појаснимо, дама притом мисли на хаљину попут „мале црне“, али у модерној (за њу кројеној и шивеној) варијанти, што у преводу значи такозвани „кобасица“ модел – уска, пожељно од неког растегљивог материјала са гомилом еластина (јер та најбоље стегне на све стране).
У свечарској варијанти „кобасица“ може да се од колена протегне у „сирену“ и - то је то. Бар за неких 90 одсто жена, то је та „другачија и никад виђена“ хаљина.
И, ето нам га обрт: како је могуће да све те жене, спремне да издвоје и прилично новаца за то нешто „ново и сасвим другачије“, заправо све сањају ту једну, прилично незахвалну хаљину, у којој да бисте изгледали добро у најмању руку морате да личите на Хајди Клум или Шарлиз Терон?
Да не говорим да се све то дешава у време када је понуда, али и доступност информација о томе шта је све „ин“, богатија и шаренија него икад и када су модне слободе скоро па потпуно растерећене од било каквих норми и стандарда. Дозвољено је све у чему се добро осећамо, а још и ако добро стоји... небо је граница, што би се рекло.
Кад оно од свега – „кобасица“, једина канда довољно добра и за малу, и за велику матуру, и за посао, и за венчање, и за коктел, и за кумство, и за швалерацију.
Укратко, нешто као мода за све прилике и неприлике. И то је мање-више ситуација која се сваки пут понавља, нешто као модни дежа ви.
И да, има још једна врло важна ставка – очекивања, типа уђеш у кабину као тинејyерка, изађеш као мега звезда или, рецимо, уђеш као добродржећа дама средњих година, а изађеш као топ модел.
Не, хаљина (колико год савршена била) једноставно нема никакве тајне супермоћи; она може да нас улепша и мало „поправи“, али ефекат пластичне хирургије је далеко преко њених способности и могућности.
И зато, савет: крените релаксирано у куповину нове хаљине; не очекујте чуда и будите спремни за нешто мало другачије.
Јер, као што је познато, лепота има више лица и заиста нема потребе, а ни разлога да све жене овог света буду искључиво секси, „опасне мачке“. За вашу информацију, оне „шармантне“, „класичне“, „ретро“ и „кежуал“ итекако умеју да привуку пажњу и погледе.
И та споменута famous жута миница у којој сам прошетала на премијери ђачког доба је била скроз другачија од онога што се могло видети у окружењу – све девојчице су биле обучене у каро сукње на преклоп, дужине испод колена.
Јасна Будимировић
