Кроз своју „малу бајку пуну осмјеха”, како каже стих њене песме „Моје очи пуне љубави”, водила је публику на крилима романтике и на затварању трећег Бања Лука Феста, на којем је наступала са колегом Петром Грашом. Њих двоје исте вечери која је претворена у праву поп симфонију у граду на Врбасу, уз обиље доброг звука, страсти и романтике, премијерно су извели дует „Немој”, на који је публика дуго чекала. Како је за Дневник Нина Бадрић рекла, она и Петар стари су знанци и добро уиграна екипа, која се дружи дуги низ година.
– Наступали смо много пута заједно. Имали смо и заједничку турнеју по Америци и Канади, а сада имамо и нови дует - песму „Немој” и због тога смо обоје узбуђени – истакла је Нина Бадрић на почетку нашег разговора.
Зашто се толико дуго чекало на ваш дует?
– Све добре ствари се чекају дуго. Бар тако мислим. Без обзира на то што смо пријатељи одавно, требало је да се догоди права песма. Није лако написати дует за нас двоје. Свако има своју каријеру, свако је успешан у томе што ради и сад, тешко је одједном смислити песму која ће у правом тренутку бити добра и њему и мени. Али, ево, Тончи и Вјекослава Хуљић су погодили. По мом мишљењу написали су лепу, зрелу и велику песму која говори о пролазности живота. Вјекослава Хуљић је то на један тако леп начин описала са срећним крајем. То ми се највише свидело - што има срећан крај (смех).
У тој песми кажете: „Вољела бих бити млађа верзија себе па да могу знати је л` ми мјесто крај тебе”. Када би вам неко дао накратко прилику да будете млађа верзија себе, али са данашњим искуством, шта бисте волели да знате?
– Ех (смех). То је врло зезнут стих. Управо тај стих говори о пролазности живота. Тако брзо овај живот лети, а тако се неспретно изражавамо по питању љубави, пријатељства, односа и било чега другог. Да могу бити млађа верзија себе првој бих себи лупила шамар (смех), а онда бих била толико сигурна у себе. Избацила бих сваку могућу несигурност, коју младе године носе. Кад сам била млада била сам изузетно несигурна, што ме је и одвојило од много неких дивних ствари које су ми биле понуђене и дивних људи. Само ту несигурност бих волела да променим. С годинама и са зрелошћу постајеш све сигурнији. Ево, млађа верзија себе волела би да је сигурна као ова старија верзија Нине (смех).
Да ли је и дует са Петром Грашом посебан можда зато што је дошао баш са том зрелошћу?
– Чини се да имам доста дуета, али немам. Имам правих дуета! Са Хари Мата Харијем отпевала сам „Не могу ти рећи шта је туга”, са Дином Мерлином „Ти си мене”, са Масимом „Странац у ноћи”, са Мирзом Шољанином „Душе су се среле”, а са Жељком Васићем „Лозинку за рај”. То су све велике песме и сви ти дуети показали су се као добри и то су све песме које су остале. Најважније је да су то добре песме. Више-мање певачи, али битно је да та добра песма споји двоје људи. Ова је посебна јер се Грашо и ја, уистину, знамо сто година и пријатељи смо дуго. Знамо се у душу. Нама је било тешко снимати спот јер смо се смејали нон-стоп. Дарко Дриновац, који је режирао спот је рекао: „Хоћете ли се вас двоје уозбиљити да можемо бар један љубавни кадар опалити или ћемо се овако клиберити до јутра”? (смех). Можда ћу једном и објавити кадрове иза кулиса снимања (смех).
Певачица Нина Бадрић обећала нам је да ће ускоро припремити и нове песме, али након одмора током лета, којем се веома радује.
– Чекају нас нове песме, а ово лето ћемо ипак мало одмарати имали смо јак темпо. Овог лета сам дала бенду годишњи (смех), али настављамо крајем августа. Ми ћемо се, по узору на Оливера Драгојевића, башкарити на мору, одмарати, купати се и сунчати, али смо заслужили један велики и дуг одмор, а онда крећемо у снимање нових песама и организацију нових концерата – казала нам је поп певачица за крај разговора.
Фанови су вам на концерту у Ђакову певали рођенданску песму углас, а добили сте и торту изненађења. Да ли вам је дражи један такав гест оних који вас воле или да напуните десет загребачких Арена дан за даном? Је л' то круна успеха?
– Ово прво што сте рекли. Јесте. Круна успеха је када те људи воле и поштују. Круна успеха је и када задржиш здраву и мирну главу у овом послу који није нимало лаган, поготово за једну жену. Највећа круна успеха је када те публика тражи 30 година. Докле год они буду хтели да певам и докле год ме здравље служи дотле ћу и ја бити ту. Нема друге формуле. Е, сад, зашто је то тако не знам, можда да питате неке психологе и психијатре (смех), али мислим да им све ове године нудим неке лепе и добре песме које су они учинили да трају. Ево, 90 одсто песама које певам на концертима настале су 90-их година када многи од њих у публици нису ни рођени.
Колика је част када знате да многи бирају управо ваше песме за први плес, нпр. „Дани и године” и да ли је то посебна сатисфакција за једног уметника?
– Наравно да јесте, а сад би Грашо рекао: „Ма није тако, моју песму „Моје злато” траже више” (смех). Мртва је трка између нас двоје (смех). Прекрасно је када људи за свој најважнији дан одаберу баш твоју песму за први плес, а ја сам и коаутор те песме. То је најважнији дан, као и одабир партнера, што ја тек сад знам (смех), да сам пре знала, то би био тај шамар о којем сам причала (смех).
Владимир Бијелић
