А популарна је певачица са Барбадоса очигледно једна од њих.Оно што ми је у случају „Ријана се пуфнула“ (а верујте, њени су килограми планетарно постали хит тема сваког женског магазина који „послује тржишно“) јесте начин на који су те модерне „библије“ све то нама, драгим читатељкама, објасниле.
Као, све је то „just fine“, као није се десило ништа спектакуларно и све је у најбољем реду. Али су, за сваки случај, морали Ријану, онако брижно и све са забринутим изратом лица, да питају како се осећа са тих неколико килица вишка.
Да ли је добро, да није психички потонула, како се носи с тим „измењеним“ стањем, далеко било да није и глас изгубила, кад се већ тако неозбиљно понела са својим стасом...
Све, јелте, уобичајна питања и када неко скине килограме.
Или можда баш и нису...
Ако се не варам, сваки пут када би нека од селебрити персона смршала, уопште се не поставља питање тога како се осећа, да ли је можда болесна или депресивна...
А не, медији онда пишу како изгледа никад боље, скоро па савршено. Можда још неки грам и нема даље.Није да се није десило да су баш те „супер и никад боље излгледајуће“ баш у тој „за сваку похвалу“ мршавој фази заправо пролазиле кроз ужасе разних врста.
Па, ето и Ријана је била најмршавија (читај: најзгоднија) док је дечко тукао и „преваспитавао“, а и глумица Никол Кидман је била „чаробно танана“, безмало провидна у време болног развода од Тома Круза.
Али кога брига? То су њихова приватна ствар и њихови приватни проблеми. Све док су заносно-болесно мршаве, наравно.
И, Ок.
Можда бих то некако и могла да прихватим као опцију (у стилу – луд свет, готова робија), али ми онда није јасно чему то као залагање на сав глас за право сваке жене да изгледа како жели; да буде мршава или дебела у мери у којој то њој годи и прија.
Да је то баш тако, зар не би управо селебрити трендсетерке, каква је и Ријана, чији маникир, фризуру и све остало у року од одмах ископирају тинејyерке широм света, требало да буде нешто као „заштитни знак“ пароле „живи и пусти друге да живе“?
Јер, сваку робу, идеју или услугу (знао је то још и „тата ПР-а“ Едвард Бернејс, а где неће ове модерне „ајкуле“ маркетинга и односа с јавношћу) најбоље „продају“ познате особе.
У преводу - да је прича о томе како кила горе или доле код девојака пропраћена искреном намером медија и свих осталих који нам „кроје“ животе, онда о овом „случају Ријана“ не бих ни писала.
Да је то свима нормално, као што нам неуморно поручују, онда би изостала и сва та „брига“ за певачицино здравље; не би било нити једне насловнице са њеним „попуњеним“ фоткама и предапокалиптичним насловима који је требало да нам ваљда појасне шта се ту заправо десило и о којем је степену катастрофе реч.
Схватили смо, нема шта. Њихова порука, када би се превела на језик „обичног“ човека, отприлике би могла да сгласи: можете да будете неталентовани, неваспитани, чак и не баш јако богати, али никако (ама баш никако) не и пунији.
Дебели, рекла бих, у овој fashinon&glamour димензији стварности напросто не постоје. Нису предвиђени...
Јасна Будимировић
