СУЗАНА ЈОВАНОВИЋ ПРВИ ПУТ ЈАВНО О ПОСЛЕДЊИМ ДАНИМА САШЕ ПОПОВИЋА Открила како су се борили са опаком болешћу – „Ово су биле његове последње речи“

Сузана Јовановић је први пут јавно, кроз сузе, говорила о последњим данима живота свог супруга Саше Поповића, који је преминуо 1. марта у Паризу.

Након пет месеци тишине, смогла је снаге да стане пред камере и отвори душу о најтежем периоду кроз који је прошла – Сашиним последњим данима, али и о томе како су се опростили, шта је све преживела, о издаји, колегама с естраде, пријатељству са Лепом Бреном и многим другим темама.

У емотивној исповести, Сузана се присетила кроз шта су све прошли непосредно пре Сашине смрти, како је изгледао њихов опроштај и како је уопште успела да издржи све то. Открила је и да је њихова борба почела неколико месеци пре него што је Саша сазнао за своју тешку дијагнозу.
"У Опатији је поломио ногу, онда је дошао овде да све то санирамо. Ишао је на те аудиције, њега је нервирало јер није могао да ради пуним капацитетом и како је он навикао. Оклизнуо се, журио је, није упалио светло и тада је пао. Поломио је кост", започела је она ексклузивно за нови број таблоида "Сцандал" и наставила:

"Очекујемо да скинемо гипс и да урадимо све. Одемо у КБЦ Бежанијска коса и једно снимање, рендген и докторка каже 'Ма дај ми да урадимо скенер'. Сумњиво им је било зашто кост зараста споро. Кад су урадили скенер имали су шта и да виде, на желуцу. Све време сам била с њим, нисам се одвајала од Салета. Кад им је постало сумњиво на скенеру, кренули су у детаљне анализе, све су урадили, налазе крви и сва снимања, и кад су дошли до резултата... Била сам у ходнику, мени нису дали да уђем унутра где је Сале лежао. Такво је правило у медицини да се прво пацијенту каже о чему се ради, а онда се пита пацијент коме жели да још саопште. Питали су га да ли можемо Сузани да кажемо, он је рекао "Боже људи какво питање, па ја од Сулета немам никаквих тајни". Чим су они рекли да ја не могу да уђем унутра и да морам да сачекам напољу, мене је само нешто пресекло и знала сам да нешто није у реду."

Како је Сузана открила, сви су се, па чак и сам Саша, надали да ће болест победити:

"Сви смо имали наду до самог краја да се боримо, јесте рак желуца, ендокрини тај неки, кад сам ушла унутра и кад су ми рекли. Кренула сам да се тресем, милион питања сам себи поставила у секунди."
О самом узроку опаке болести, с обзиром на то да није имао ниједан порок и да се здраво хранио, Сузана се преиспитивала, а и даље се преиспитује, а управо је то оно што су прво питали лекаре.

"Не знају, не знају узрок. Нико не зна узрок, ми смо исто то питали. Ноћни живот није, конзумација никаквих супстанци, алкохол не. Они кажу да је стрес, да је то главни окидач код свих нас. Он је био пун енергије, радио је, једино што се жалио на повремене горушице, али то би сваки човек помислио да је од неке хране, на умор, и да је кренуо да кашљуца. Никакви други симптоми, никакв губитак килаже, мучнине, повраћање, био је пун енергије. Ми смо то сазнали 6. јуна, дан пре финала."

Лечење је прво започео у Београду у КБЦ Бежанијска коса, али када је ситуација постала лоша, а његово стање све горе, Сузана је одлучила да помоћ потраже у најбољој клиници у Паризу.

"Остали смо у КБЦ Бежанијска коса и ту смо кренули с лечењем, али кад је враг однео шалу и неке ненормалне температуре, да се организам буни и вришти, донела сам одлуку да се спакујемо и одемо у Париз, у највећу онколошку болницу, па смо били у нади да ћемо ту помоћи Салету, да ће ту да се излечи и да пронађе спас."

"Никада у животу није посустао, није хтео да прича на тему да ће изгубити, него да ће бити победник, он пре свега, па ми као његова породица. Ниједног тренутка нисмо причали да ће не дај Боже доћи до трагичног краја. Прва ја, борац сам. Ма само да се боримо, имали смо планова за ово лето да путујемо, да свуда идемо. Да се посвети себи и нашој деци, да више времена проводимо заједно и будемо на окупу, ниједне секунде није било речи о томе да ће умрети. Њему се чак и апетит вратио, имао је више енергије, излазио, ходао... Онда је кренуло лоше, негде на пола лечења, кад год одемо у Париз, прво што ураде све налазе. Кренуле су метастазе на јетри све више и више, јер ови лекови убијају канцерогене ћелије, али и органе."

У Паризу их је чекало дуго и мукотрпно лечење, које нажалост Сале није издржао до краја. Сузана је ексклузивно за нови број таблоида "Сцандал" открила да се ниједног момента није одвајала од њега и да је последње дане провела у кревету до његовог у болничкој соби.

"Требало је да идемо недељу дана касније на ту следећу терапију, међутим, њему је страшно позлило, мука, тешко му је, никако да се организам поврати. Једва смо отишли у Париз, једва смо га убацили у авион, тешко је и ходао. Ниједног тренутка, ниједног дана, ниједног секунда се нисам одвајала. На 20 центиметара је био мој кревет у болници удаљен од његовог. Кад је устајао ноћу да иде до тоалета, мене страх да не падне па скачем и помажем му, пресвлачила га ноћу... Буквално сам умирала заједно с њим, не можеш да му помогнеш, не знаш шта да урадиш. Гледаш све то и немоћан си, али видиш да му је све теже и теже. Ми смо отишли у Париз да прими терапију и да се вратимо кући, не десетак дана је била терапија. Кад су га сместили у собу, крећу анализе и доктори слежу рамена. Тада су рекли да ситуација уопште није добра и да је јетра у јако лошем стању, да је пуна метастазе. Свака наредна терапија је могла само да га убије, тај тренутак кад ми је саопштила, а ја онда њему, јер су то лекари тражили, да му ја саопштим."
Последњи пут када су отишли у Париз, и то због његовог лошег стање, све је кренуло низбрдо. После бројних анализа, лекари су Сузани саопштили да је стање ужасно и да управо она то мора да саопшти Саши.

"Сале је схватио да се нешто дешава и нон стоп мене тражио да се вратим у собу, а ја пред њим морам да глумим да је све у реду и да се ништа није десило, да је све супер, све иде како треба. Улази Сандра и договориле смо се да она прво крене. Не могу да се сетим, она креће: "Сале мој, морам нешто да ти кажем, причала сам са докторима и није добро". У том тренутку смишљам реченицу, како да му кажем, нисам могла то да изговорим. И ја на крају кажем: љубави, није ти јетра добро", а он гледа у мене и ја крећем да плачем, а он каже"Суле мој, знам, све знам, знам да је готово", открила је Сузана и наставила:

"Не знам како је знао, али сам после читала да добијем неке одговоре и мени буде мало лакше, каже да се то људима прикаже тих задњих дана живота, да је то крај. Крећем да плачем, не могу ни да причам, и он у оном свом болу и сазнању да ће напустити све нас и да одлази, каже мени: "немој Суле да плачеш, немој молим те да плачеш, ти си јака, ја највише поверења имам у тебе". Још је био свестан, још смо могли да комуницирамо с њим, а он каже: "Знам да ћеш ти урадити све како треба, ја највише поверања имам у тебе".
Након агоније, лекари јој саопштавају да је Саши остало још три дана живота, макасимално, због чега је она одмах позвала децу и најближе пријатеље да се опросте од њега и да не "оде усамљен са овог света".

"После сам изашла у ходник да видим шта да радим и питали смо колико му је још остало, а они су рекли можда дан, можда два, три, али не више од тога. Размишљала сам само децу да доведем у Париз, да се опрости од деце и ови неки његови најбољи пријатељи су дошли: Остоја, Маре, Миша Петровски, да се опросте од њега и да буду ту. Одмах сам их позвала и деца моја на авион и одмах су стигли, то ми је било најважније, да не оде тако сам, а да се не опросте сви од њега. На крају смо поред њега остали само син Данијел и ја, Александра је толико тешко то доживела, док су му давали сва она средства за спавање, морфијум за болове да га толико не мучи, она је јадна све то гледала. Толико је плакала, мени је било тешко и Данијелу да то гледа и замолила сам га да је одведе у хотел. Онда смо Данијел и ја, овако како стоји наш кревет помоћни, буквално смо само гледали у њега, он је већ онако полако тонуо у сан због морфијума и до задњег његовог даха смо гледали, посматрали, дежурали тај дан и ту ноћ, први, па други дан и трећи дан је преживео", додала је Сузана ексклузивно за нови број таблоида "Сцандал".
"У једном тренутку сам нешто скренула поглед ка телефону, а Данијел је гледао нон стоп у њега и само ми је рекао: 'Мама, Сале више не дише', то је било језиво. Опет је то некако другачије, ту си у просторији с њим, знаш да је лоше, али да дише и тај тренутак када је он то изговорио, ја сам само скочила, загрлила и пипнула пулс видела да не дише... То је било језиво."

Сузана је открила и шта јој је Саша рекао пре смрти.

"Да будем јака, да не плачем никад више за њим и уопште у животу, да будем јака да се борим за децу и себе, да никад не посустајем. Рекао ми је да он има највише поверења у мене и да ћу ја урадити све како треба, као да је он ту и све оно што смо се договарали нас двоје свих ових година, шта још треба да урадимо за децу, за нас, да помогнемо још деци да се скуће, па оне станове које смо им узели, па локале. Рекао је да ћу ја све урадити како треба и да нас много воли, али да зна да мора да иде, то је било задње док је био свестан", рекла је Сузана између осталог у својој емотивној исповести.

Мондо.рс