ЗА КОВЕРТУ ИМАЈУ ОЧЕКИВАЊА, А ПОЗИВНИЦУ ШАЉУ ПРЕКО МОБИЛНОГ! Нови свадбени обичај изазвао жестоку расправу у региону

Да ли је позивница за венчање послата преко WhatsApp-а довољна или би младенци ипак требало лично да уруче штампану верзију? То је питање покренуло расправу на хрватском Редиту, где је једна корисница открила да је због дигиталних позивница почела да одбија одласке на свадбе јер такав начин позивања сматра непристојним.

„Потпуно ми је јасно да су цене отишле у небо и немам ништа против тога да се неки обичаји напусте. Али позвати некога искључиво преко интернет линка? Добијеш генеричку поруку на WhatsApp-у или Viber-у, кликнеш ‘долазим’ или ‘не долазим’, а младенци те чак ни не позову телефоном“, написала је.

Додала је да је такав начин позивања вређа толико да је почела да одбија позиве на венчања.

„Ако живимо 15 минута једни од других и добри смо пријатељи, очекујем да дођу лично, да попијемо пиће и да ме званично позову. Овако то доживљавам као потпуно непоштовање према гостима, од којих се данас очекује да издвоје најмање 150 евра по особи“, поручила је и упитала сматрају ли је други превише старомодном.

„Хоћу ли доћи, зависи од тога колико смо блиски“

Објава је привукла велики интерес, али већина коментатора није се сложила са ауторком. Многи су истакли да дигиталне позивнице штеде време и новац те знатно олакшавају организацију венчања.

Један корисник поделио је своје искуство:

„Слали смо онлајн позивнице на којима су људи могли да означе треба ли им превоз или смештај јер се свадба одржавала ван града. Ако ће се неко због тога наљутити на мене, нека. Хвала и довиђења“, написао је.

Другом кориснику дигиталне позивнице су практичније од штампаних:

„Лично ми је драже да добијем позивницу имејлом јер увек могу да је пронађем, него папирну која ће скупљати прашину. Хоћу ли доћи на свадбу зависи од тога колико смо блиски, а не од тога да ли је неко потрошио још један евро на штампање позивнице“, поручио је.

Коментатори су подсетили и да овакав начин позивања није новост:

„Удала сам се још 2008. године, а госте смо позвали имејлом. Сви су дошли“, написала је једна корисница.

„Онлајн позивница поштује ваше време“

Неколико коментатора нагласило је да је лично позивање десетина или стотина гостију велики организациони изазов, посебно када младенци и званице имају посао, децу и друге обавезе.

„Нема ничег бољег од личног позивања људи, поготово када сви имају посао, децу и сто других обавеза. Пре бих рекао да је онлајн позивница знак поштовања према вашем времену, а не непоштовања“, сматра један корисник.

Неки су се осврнули и на очекивање да младенци обиђу све званице те свакоме посвете неколико сати:

„Ако имаш 150 гостију, требало би неколико месеци само да обилазиш људе и делиш позивнице. Не разумем зашто је папир толико важан ако те на венчање позива особа која ти је блиска“, гласио је један од коментара.

Лични приступ се ипак цени

Иако је већина коментатора подржала дигиталне позивнице, део њих сматра да се лични приступ не би требало потпуно изгубити. Једна корисница написала је да јој је штампана позивница дража јер јој остаје као успомена. Друга сматра да је најближе пријатеље и чланове породице ипак лепо посетити и позвати лично.

„За људе који живе близу мислим да је ред доћи, попричати и лично их позвати. Али не бих одбила долазак само због начина на који сам добила позивницу“, написала је.

Слично размишља и корисница којој позив преко Воцапа није посебно драг, али због тога не би пропустила венчање особе до које јој је стало:

„Можда ми је лепше када ме неко лично позове, али ако ми је особа важна, нећу одбити да дођем само зато што сам позивницу добила на мобилни“, закључила је.

Дневник/Index