Она је још као дете од маме научила да штрика, везе и шије када је, како каже, схватила да воли да ради само нешто што је компликовано и оригинално.
– Једном приликом, за 8. март, моја мама је добила предивне шољице за чај... то су биле најлепше и најтање шољице од порцелана које сам ја до тада видела – описује Мира Пуцаревић. – Биле су предивно осликане призорима из Јапана, а мени је привлачио пажњу детаљ на дну шољице. Када бих попила чај и погледала дно шољице, окренуто извору светла, видео би се лик Јапанке. Тај лик није био осликан него се видео само као сенка настала на дну због различите дебљине дна те шољице. Данима сам гледала у Јапанку и размишљала како је то направљено. У то време, седамдесетих година прошлог века, нисмо имали толико лако доступних информација, а ја нисам ни знала где да их тражим.
Мирин интерес за керамику и порцелан се вратио после много година када је, како наводи, открила да на интернету постоји небројено много информација о техникама израде керамике. Она наводи да је то било пре 20 година, када је завршила и курс о керамици код Јасмине Диклић. Након тога је почела да израђује предмете сама. Мира Пуцаревић за „Дневник” истиче да се од глине све може направити, али да она воли да прави предмете који имају употребну вредност те њене руке често израђују шоље, чиније, тањире и друге предмете.
– То је такав хоби да увек постоје радови који су у различитим фазама израде и увек има шта да се дорађује – напомиње наша саговорница, и додаје да најчешће све ради сама, а понекад јој се придружи и млађа ћерка. – Волим да експериментишем и да испробавам различите технике израде, различите глазуре и врсте глине и порцелана, температуре печења и технике декорисања. Много фактора током израде предмета утиче на крајњи резултат, тако да је тренутак отварања пећи после глазурног печења пун изненађења, али и разочарења. Најчешће технике које волим да користим су рад на грнчарском точку, рад из плоче, рад с глином из екструдера итд. Новосађани који купују Мирине радове су различитих старосних категорија, али су то најчешће, како Мира Пуцаревић открива, жене које желе да купе нешто јединствено и уникатно. С обзиром на то да она све ради искључиво ручно те да не користи калупе – све шоље, па чак и оне из исте серије, помало су различите и уникатне. Управо оне се у највећој мери и продају, али наша саговорница прави и продаје и цедиљке за лимун, аване с тучком, кутије с поклопцем, ђевђире, сланике... Мира Пуцаревић одушевљено истиче да је за њу бављење керамиком релаксирајућа активност која је забавља, уравнотежује и „пуни батерије”.
Изолација је на Миру Пуцаревић утицала позитивно јер више времена проводи код куће и у радионици, али и негативно због задатака који изискују рад путем друштвених мрежа. Ипак, Мира се труди и редовно објављује своје предмете од керамике на свом „Инстаграм” профилу.
– Постојање друштвених мрежа амортизује недостатак личног контакта и продаја се значајно пребацила на тај пут комуникације, а ја нисам тај правац посебно потенцирала – наглашава Мира Пуцаревић. – Продаја путем друштвених мрежа није тако једноставна, потребно је на прави начин фотографисати предмете, па их паковати тако да буду обезбеђени од оштећења, па промовисати... итд. У томе не налазим задовољство, то ме чак и оптерећује. Ја, једноставно, уживам у луксузу да правим шта ми се свиђа, кад ми се свиђа и да продајем када закључим да немам више места за радове.
– Волим керамику зато што је пуна изненађења и тајни које још морам да откријем, а она је захвалан материјал који опстаје миленијумима – наводи Мира Пуцаревић, и додаје да је клинасто писмо и откривено зато што је керамика тако издржљива. – Животни век човека од просечно седамдесетак година је занемарљив у поређењу са животним циклусом глиненог предмета, који ће свој појавни облик мењати у интервалима од неколико стотина хиљада година кроз процесе ерозије. Не могу да објасним зашто човек има потребу да остави траг да је постојао. Чини ми се да код већине постоји та потреба. Правити предмете од керамике обезбеђује аутору да тај свој траг остави видљивим веома дуго након свог нестанка.
Наша саговорница се може похвалити и с неколико изложби, а своје радове редовно излаже на маркетима и базарима. Осим поменутих предмета, Мира Пуцаревић прави и накит од керамике који, како каже, најчешће поклања.
– Згодно је имати неке предмете сопствене израде које можете поклонити – истиче Мира Пуцаревић. – Слично као што је моја рођака са села увек слала сир у знак пажње. Сир се поједе, нема успомене и то се заборави, а ја поклањам нешто што можете полупати када се наљутите на мене, а можете држати у руци топлу шољу чаја и питати се како је грнчарица од гомиле блата направила тако диван предмет.
К. Ивковић Ивандекић
Фото: Приватна архива
