ДА ЛИ ДЕТЕ ТРЕБА НАЗВАТИ ПО ПОКОЈНОМ ЧЛАНУ ПОРОДИЦЕ? Свештеник дао одговор који ће многе родитеље занимати
Избор имена за бебу једна је од првих великих одлука коју родитељи доносе.
За неке је најважније како име звучи, другима је пресудно његово значење, док многи желе да детету дају име које носи посебну породичну причу.
У српској традицији имена су одувек имала посебно место. Некада је кум имао важну улогу у избору имена, док данас већина родитеља сама одлучује како ће се њихово дете звати.
Посебна дилема јавља се када родитељи желе да дете назову по преминулом члану породице. Да ли је то у складу са православном традицијом и да ли дете може добити име које није име светитеља? Једна будућа мајка управо је са тим питањем потражила савет на сајту Светосавље.
Желела је име по покојном оцу
Трудница која се представила као Ана написала је да су она и супруг већ размишљали о именима за своје прво дете. За девојчицу су желели име Марија, између осталог и због породичне славе Мале Госпојине, док им се за дечака допадало име Данило.
Међутим, ситуација се променила након смрти Аниног оца. Он је преминуо неколико месеци раније, свега неколико дана након што му је саопштила да ће постати деда. Због тога је почела да размишља о могућности да сину да његово име – Петар.
„Питам се да ли би требало да дам име по мом покојном оцу, који се звао Петар“, написала је Ана, уз дилему да ли је такав избор у складу са црквеним обичајима.
Додатно ју је мучило питање шта би било са именима будуће деце, јер није желела да се сва имена бирају искључиво по истом принципу.
Свештеник: Име може бити и по претку
На њено питање одговорио је свештеник Душан, који је објаснио да у православној традицији постоји обичај да се деци дају имена светитеља, који могу бити њихов узор и заштитник.
Истовремено, навео је да то није једини начин избора имена. Према његовом тумачењу, код Срба постоји и велики број народних имена, укључујући она која изражавају одређену врлину, жељу или особину коју родитељи желе свом детету. Као примере навео је имена попут Родoљуб, Радиша, Богољуб, Видосава, Даринка и Радојка.
Посебно се осврнуо на давање имена по прецима. Како је објаснио, дете може добити име по члану породице који је иза себе оставио лепу успомену и био поштован због свог живота и карактера.
„Учинићете добру ствар ако сину дате име Петар“
У одговору будућој мајци, свештеник је директно подржао њену идеју да сину да име по покојном оцу.
„Учинићете добру ствар ако мушком детету дате име Петар по твом оцу, који се сигурно радовао свом унучету и није дочекао да га види“, навео је у одговору.
Додао је и да родитељи не би требало да избегавају имена својих предака само зато што се она не налазе у црквеном календару, уколико је реч о лепим народним именима. На тај начин, име може да буде и својеврсна успомена на члана породице и веза између генерација.
Име светитеља није једини начин
У одговору је објашњено и да постоје различити обичаји међу православним народима када је реч о именовању деце. Свештеник је навео да се, на пример, код Руса и Грка чешће негује обичај давања имена по светитељу и обележавања имендана.
Код Срба је, међутим, породична традиција повезана и са крсном славом, односно светитељем заштитником породице. Зато се избор имена не мора свести само на питање да ли се одређено име налази у календару.
Име као веза са породицом
Давање детету имена по деди, баки или другом претку за многе породице представља начин да се сачува успомена на вољену особу.
У Анином случају, име Петар имало би додатно емотивно значење јер њен отац није дочекао рођење унука, иако је знао да ће постати деда.
На крају, избор имена остаје одлука родитеља. Неки ће изабрати име светитеља, други породично име, а трећи ће се водити значењем или личним осећајем. Важно је да име које дају детету за њих има лепо и смислено значење – било да представља успомену на претходне генерације, верску традицију или једноставно љубав родитеља према имену које су изабрали.
