Глумица Бојана Ординачев о серији „Игра судбине” и животу иза камере ВЕРУЈ У СЕБЕ, А НЕ У ДРУГЕ

Страствена у свом позиву, Бојана је дипломирала на Академији уметности у Београду, а гледали смо је и у другим позоришним, али и телевизијским пројектима где је показала своју свестраност и посвећеност глуми. Након кратке паузе, вратила се „Игри судбине” с освеженом енергијом и великом љубављу према свом лику и колегама, како је истакла у разговору за „Дневников” ТВ магазин. У интервјуу је открила шта је то што публику посебно привлачи овој серији, колико јој значи тимски рад и како доживљава свој лик - неваљалу Јовану, која јој је донела освежење у односу на раније улоге „добрица”.

Направили сте кратку паузу, па се у новој сезони вратили у серију „Игра судбине”. Колико вам је повратак пријао и да ли је нешто ново донео у ваш живот?

- Да, била сам направила једну пауз, али сам то време искористила да више будем са својом породицом и да уживам. Када сам се вратила, вратила сам се одморна и са новим еланом да наставим да радим. Није дошло до неких промена, али је дошло до поновне среће, јер много волим да радим, волим екипу са којом радим, тако да сам уживала, што и даље чиним.

Из ваше перспективе, шта је то што је гледаоце толико везало за серију „Игра судбине” и по чему је ова серија посебна? 

- Мислим да гледаоци воле то што је прича занимљива, динамична, што поседује широк дијапазон ликова и што могу да је гледају и унука и бака заједно. Осим тога, мислим и да је добро време када се емитује, те да цела породица може да, након целог дана, седне заједно и да им гледање серије буде као неки ритуал. Мислим да је све то заједно утицало управо на ту популарност.

Како би, када бисте ви то замислили, изгледала прича „Игре судбине” ако би се наставила у неком другом облику, попут филма или неког спинофа? Где бисте волели да видите лик Јоване Бошњак у тој верзији? 

- Па, не знам шта бих тачно урадила или променила, јер мислим да људи, који раде на серији, одлично раде свој посао, тако да сам ја задовољна. Свиђа ми се то што играм једну неваљалицу, зато што сам цео живот играла неке добрице, а ово ми је много занимљивије. Тако да сам задовољна са својим ликом  и не бих ништа мењала.

Колико вам је важно да разумете и оправдате лик који играте? Да ли бисте могли да заиграте неког с ким се лично, па чак и морално, не слажете? 

- Апсолутно. Могла бих да играм некога са чијим се поступцима и генерално животом не слажем. То је чак и веома занимљиво за глумца. Али, ми смо просто учени да ликове које играмо, на неки начин и оправдавамо, тј. да, када размишљамо о том лику, налазимо разлоге зашто је неко баш такав. 

Постоје ли неки делови вашег карактера које никада не бисте могли да пренесете кроз глуму, тј. нешто што чувате само за себе и најближе? 

- То некако и није ствар одлуке. Ви мислите да је нешто само за вас , али у неком одређеном тренутку, када играте лик, свесно или несвесно, то из вас изађе, баш зато што је то део вашег карактера и личности. Не бих себе могла да поделим, нити да поделим шта бих укључила, а шта не у свој посао, јер је то све ствар сензибилитета и у неком тренутку, ако се потрефи таква улога, сигурно изађе на површину.

Шта вам више прија и шта вас више инспирише у глуми - рад са старијим колегама од којих можете да учите, или са млађима којима ви можете да будете ослонац? Да ли је тај тимски дух присутнији у позоришту или је то пак видљивије у раду на телевизијском пројекту? 

- Не бих могла да кажем да преферирам старије или млађе колеге. Без обзира на узраст и искуство, у глуми се деси нека симбиоза, а дешава се и да она изостане. Као и у приватном животу, када бирате пријатеље, неко вам више прија, неко мање, тако да је то све ствар неке хемије. Мислим да је тимски рад неопходан како у позоришту тако и на телевизији, тако да ту нема неке претеране разлике. У серији „Игра судбине” стварно имам срећу да радим са колегама које ми много пријају, на које могу да се ослоним и са којима ми је увек забавно.

Како данас видите женске ликове у домаћим серијама? Мислите ли да данас има више простора за комплексне женске ликове него што је то раније био случај? 

- Не знам да ли је то нека разлика у односу на раније, али за сваког глумца је најдрагоценије када може да ради на више различитих ликова. Управо сам из тог разлога и рекла да ми се свиђа то што играм лик Јоване Бошњак.

Да можете да снимите филм о неком важном тренутку из свог живота, који би то тренутак или период био? 

- То би свакако била прва година Академије, када сам се из Новог Сада доселила у Београд, а то је била и година која је била најтежа у мом животу. Била је тешка из различитих разлога, али сам је врло добро запамтила и хвала јој што је била баш таква каква је била. Не знам колико би то другима било занимљиво, али мени свакако би.

Постоји ли нека реченица или савет који сте чули на почетку каријере, а и данас вам помаже, и који бисте волели да пренесете на своје млађе колеге и колегинице?

- Иако не могу тачно да се сетим ко ми је ту реченицу рекао, ја сам је добро запамтила још као врло млада, а то је реченица: „Веруј у себе, а не у друге”.

Ивана Јапунџа