„НАШЕ ПЕСМЕ СУ ВЕЋЕ ОД БИЈЕЛОГ ДУГМЕТА” АЛЕН ИСЛАМОВИЋ проговорио о поновном сусрету са једним од најчувенијих рок састава: „Увек је у нама присутан неки адреналин”
На недавно одржаном фестивалу „Бања Лука Фест” у велелепном простору старе тврђаве Кастел на обали реке Врбас, осим Петра Граша и Јасмин Леви наступио је и један од најпопуларнијих рок састава на овим просторима „Бијело дугме”.
Младен Војичић Тифа и Ален Исламовић смењивали су се за микрофоном изводећи највеће хитове из свих фаза каријере „Бијелог дугмета“, док је Горан Бреговић предводио бенд на гитари. Непосредно пред концерт, Ален Исламовић открио је медијима да је Бања Лука одувек показивала огромне симпатије према овом бенду од његовог постојања.
– После Сарајева, Бања Лука је била други град који је стварно прихватао наш бенд широког срца и руку. Увек је у нама, кад долазимо у ове градове који нас подсећају на просторе бивше државе, присутан неки адреналин. То нас и држи. И те песме које вучемо са собом као неке тешке вреће, које су нека врста обавезе да их донесемо у град у који долазимо да их отпевамо и одсвирамо онако како треба и како људи желе – казао је Исламовић.
Према његовим речима, бенд „Бијело дугме” оставио је велики траг песама које су надмашиле чак и њихов бренд.
– Преносе се са генерације на генерацију. Ми смо 2004. године одлучили да се окупимо и да те песме вратимо себи. То су песме „Бијелог дугмета”. Нису ни моје, ни Бебекове, ни Тифине, ни песме Горана Бреговића. Горан Бреговић их је написао за бенд „Бијело дугме” – рекао је Исламовић. – Терет тих песама већи је од имена „Бијело дугме” и свих нас. То је терет „Бијелог дугмета” и свих чланова који свирају и певају у њему. Када смо се поново окупили пре двадесетак година, када смо имали прве концерте на три велика стадиона после толико година, гледали смо да сакупимо све те песме назад. И оне су се вратиле. Те песме је свако од нас певао на свој начин.
Ален Исламовић се потом присетио и једне анегдоте у вези са чувеном песмом „Ђурђевдан” без које ни данас не пролази готово ниједно славље.
– Сећам се када сам 1994. године био у Швајцарској, у дискотеци, у којој је једна девојка славила свој рођендан, дошла је иза сцене и рекла: „Молим вас, да ли бисте вечерас за мој рођендан могли да ми отпевате једну песму?” Ја кажем: „Може, како да не. Само реци коју желиш.” Каже: „'Ђурђевдан' Аце Лукаса.” (смех) Рекох: „Како да не, обавезно” – казао је кроз смех певач чувеног рок састава.
Прави рокенрол на новом албуму
Осим што и даље наступа у оквиру састава „Бијело дугме” на великим концертима и специјалним наступима, Ален увелико ради на својим соло песмама, а похвалио нам се и да ће се оне наћи на његовом новом албуму.
– Први сингл ће се појавити већ у септембру. Имам феноменалну екипу. Дејан Милићевић је задужен за видео. Он ће пратити цео пројекат од неких дванаест песама. На мом албуму, што је јако интересантно, свирају странци, музичари из Африке, Енглеске, Америке, Немачке и Италије. Тако да ће то бити један специфичан албум, у маниру здравог, доброг рока и враћам се свом темељу који сам некада давно градио. То је онај прави, здрави рокенрол – закључио је певач.
Ален је признао и да од свих њихових песама које су у разним фазама каријере снимали, највише воли баладе.
– Када сам дошао у бенд Бреговић је највероватније правио те баладе према мени, као што су „Те ноћи кад умрем, кад одем, кад ме не буде”, „Заклећу се”, „Ружица си била”, а „Након свих ових година” је једна од мени најдражих песама – казао је Исламовић и признао да својом посао одувек ради пуним срцем, стога му не недостаје енергије за велике наступе. – Ако волиш овај посао, можеш да га радиш јако дуго. Ево, ја сам на граници седамдесете године, али уживам на сваком концерту и стварно немам никаквих проблема - ни гласовних, ни физичких, ни психичких, нити било каквих других. Ја долазим на концерт да се забављам с публиком. Не долазим да је оптерећујем.
В. Бијелић
