окоТВоко: Спика и добра ТВ прилика

Бошко Јаковљевић један је од ретких који брани достојанство ТВ професије, који остаје урбан и брани забавну музику. Пример је трајања и вечите младости. Логично, први гост је био Принц од Врање, са својом екипом са којом је отишао на „Евровизију”.

Ту је наравно био и велики господин - композитор Душан Бачић, човек који је поред Принчеве евровизијске песме „Мила” направио и „Да се нађемо на пола пута”, „Тарапану”, „Три чаше”... Бачић је аутор модерних хитова Неде Украден и Београђанин, који има највише хитова на CMC телевизији. Фин и васпитан.

Пре тога сам на телевизији Танјуг видео још једног господина - презентера вести Славка Гајицког. Ко би рекао да је из Новог Сада. Савршена дикција, мужевност и оно што треба да има презентер вести. Ако је Мића Орловић рекао да је Славко Белеслин његов наследник потписујем да је Славко Гајицки неко ко има потенцијал да буде одличан презентер вести. За то се треба родити.

И, нешто из нашег сокака - Весна Фаркаш одушевљава својим „Отвореним екраном” на ТВ Каналу 9. Овог пута је имала правог госта - Александра Младеновића, познатијег као DJ Салетање. У једној дивној, топлој причи вратили су нас на времена када су се колеге поштовале и цениле.

Весна Фаркаш је најприпремљенија новинарка за разговоре један на један и успева да о гостима из нашег сокака пронађе невероватне детаље. Александар Младеновић је аутор култне емисије „Салетање” и „Топ листа регионалка”. Сале је најбољи познавалац домаће музике  са простора бивше Југославије и сада његова топ листа иде и у оквиру Ноћног програма Радио Новог Сада. 

Али, има једну дивну особину - све зна - алтернативу, али добро познаје и треш и кемп. Новинар мора бити свестран. Причали су на леп начин о свом колеги Срђану Швељи и томе колико је као стилиста и DJ допринео ширењу поп културе. Ево прилике и да кажем да је и мени Швељо био стилиста у најбољој фази „Таблоида” кад сам носио беџеве, оне лепе наочаре и необичне џемпере. Наравно, наговарао ме је и да зовем Беби Дол и Слађану Милошевић у госте и да будем још урбанији.

Ко је моја публика и ко чита ову колумну видео сам на концерту Владе Калембера, на којем су сви певали „Вино на уснама”. Дакле, у овом граду још увек постоје неке усамљене лепе даме, фина господа, дивни млади брачни парови и зато и морају да постоје емисије које ће се на леп начин обраћати таквој публици. То је тиха већина финог, пристојног света коме треба понудити неку квалитетну радио и ТВ емисију, а не да им то стоји угашено, а плаћају доста за кабловске телевизије.

Александар Филиповић