"Окрени нулу да те боље чујем" ЈЕДНА ОБЈАВА НА ФЕЈСБУКУ ПРОБУДИЛА ЈУГОНОСТАЛГИЈУ Млади данас не би разумели ни половину ових успомена
Једна објава на фејсбук страници „Носталгија“ изазвала је праву бујицу сећања и емоција. Питање је гласило: „Без да кажеш које си годиште, напиши нешто што данашња омладина неће разумети.“
Убрзо су испод објаве почели да се нижу коментари који су многе вратили деценијама уназад. Неко је поменуо чувени „Комодор 64“ и команду „load. run. return“, док су други призивали успомене на телефоне са бројчаником, телефонске говорнице и папирне именике.
Посебну носталгију пробудиле су успомене на аудио-касете и добро познат трик када се трака замрси па премотава оловком. Многи су се сетили и вокмена, видео-касета, новогодишњих честитки које су се слале поштом и споменара који су некада били неизоставни део школских дана.
Детињство без мобилних телефона и интернета било је једна од најчешћих тема. Коментатори су писали о жмуркама, ластишу, кликерима, школици, „глувом телефону“, фудбалу на улици са стативама од камења и безбрижним сатима проведеним напољу.
Многи су се присетили и телевизијских јунака који су обележили њихово одрастање, Спорт Билија, Балтазара, Мирка и Славка, као и цртаних филмова који су се нестрпљиво чекали сваке вечери у 19.15 сати. Дечје емисије "Музички тобоган" и легендарни Миња Субота, "Полетарац", "Невен" остале су у сећању генерација које су расле од 60-тих до 80-тих.
Нису изостале ни успомене на корзо, диско клубове, прве симпатије које су питале: „Хоћеш са мном да ходаш?“, као ни времена када су момци чекали девојке на аутобуским станицама и пратили их кући после изласка.
Неки су се сетили радних акција, пионирских марама и Дана младости, док су други истакли да су највећа вредност тог времена били култура, бонтон, поштовање старијих и осећај заједништва.
Међу стотинама коментара издвојиле су се и кратке реченице које млађим генерацијама данас звуче готово као шифре: „Окрени нулу да те боље чујем“, „Дај ми оловку да премотам касету“, „95 за тачно време“, „Закључан фиксни телефон“ или једноставно „Добар дан, хвала, изволи, извини“.
Судећи по реакцијама, једно кратко питање било је довољно да подсети стотине људи на време када су се пријатељства стварала на улици, успомене чувале у споменарима, а највећа радост често била једна жвака, круг на бициклу или цртани филм у 19.15.