ШТА СЕ РАДИ ПРЕД ЂУРЂЕВДАН? Ово су обичаји који се И ДАНАС ПОШТУЈУ
Уочи Ђурђевдана, једног од најзначајнијих празника у народној традицији, бројни обичаји и веровања и даље се практикују, симболизујући долазак пролећа, обнову природе и жељу за здрављем и напретком у домаћинству.
У селима широм региона, припреме почињу већ у предвечерје празника. Главни мотив свих обичаја је биље. Венчићи исплетени од ђурђевка и дремовца, који красе капије, нису само декорација; они су, према народном веровању, штит који чува породицу од недаћа и дозива берићетну годину. Ђурђевдан је празник наде. Већина ритуала, попут умивања водом у којој је преноћило васкршње јаје и лековито биље, има за циљ преношење животне силе природе на човека. Црвена боја јајета симболизује здравље, док биљке попут здравца и дрена говоре саме за себе кроз своја имена.
Централни догађај за младе остаје Ђурђевдански уранак. Иако су се времена променила, обичај да се зора дочека поред реке или у шуми опстаје. Уз песму и дружење, чувају се фрагменти прошлости када је овај дан означавао и „хајдучки састанак“, односно време када се одлазило у гору. За домаћине, Ђурђевдан је и време за постављање богате трпезе, јер је ово једна од најчешћих крсних слава. Без обзира на то да ли се слави религијски или кроз народне светковине, Ђурђевдан остаје симбол непобедиве виталности и нераскидиве везе човека са земљом која га храни.