СВЕТСКИ ДАН НАПУШТЕНИХ ЖИВОТИЊА Сваки трећи пас и мачка НЕМАЈУ ДОМ
Сваки трећи пас и мачка у свету немају дом, живе на улицама или у азилима. Поводом Светског дана напуштених животиња, стручњаци упозоравају да одлука о узимању љубимца мора бити промишљена и одговорна.
Чак 362 милиона паса и мачака широм света нема дом, што практично значи да на свака два љубимца која имају дом долази један који га нема.
Зато, поводом Светског дана напуштених животиња, који се обележава 4. априла, пажњу усмеравамо не само на последице, већ и на оно што им претходи – наше одлуке. Јер брига о добробити животиња не почиње када љубимац стигне у дом, већ много раније – у тренутку када одлучујемо да га уопште узмемо.
Прe него што одлучимо да купимо или удомимо пса или мачку, важно је да застанемо и искрено се запитамо – да ли смо заиста спремни? Љубимац није импулсивна одлука ни краткотрајна фаза, већ обавеза која траје годинама. Имамо ли времена за шетње, игру и пажњу сваког дана, чак и када смо уморни или у гужви? Јесмо ли спремни на трошкове – од хране и ветеринара до оних непланираних ситуација? И уклапа ли се љубимац у наш начин живота – путовања, радно време, промене које долазе?
Једнако је важно и кога бирамо. Нису сви пси исти – неки једва чекају дуге шетње и сталну акцију, док су други прави мали љубитељи кауча. Неки су самосталнији, а неки траже више пажње и блискости. Постоје и они са израженијим заштитничким инстинктом, који траже сигурну руку и доследност. Када бирамо љубимца који одговара нашем ритму и енергији, већа је шанса да однос потраје – и да буде леп и за нас и за њега.
Иако не постоји јединична званична статистика, процене говоре да у Србији живи више од милион паса, док број напуштених животиња остаје непознат – али је видљив на улицама готово сваког града. Стручњаци и организације упозоравају да се овај проблем годинама не смањује, упркос постојећим прописима и обавезама локалних самоуправа.
„Сваки пас или мачка који заврше на улици или у азилу некада су били нечија одлука – често донета без довољно размишљања о томе шта све подразумева брига о љубимцу. У нашем свакодневном раду видимо колико је важно да се та одлука донесе одговорно, јер управо од тога зависи да ли ће животиња имати сигуран дом или завршити без њега. Удомиљавање је прелепа и важна одлука, али и велика обавеза – зато је кључно да људи разумеју да љубимац није привремена фаза, већ дугорочна одговорност. Када се одлука донесе промишљено, она мења живот – не само за животиње, већ и за људе који их удомиљавају“, изјавила је Јелена Јанковић из Центра за мешанце у Београду.
Удомиљавање као друга шанса
Иако проблем делује велик, решења често почињу малим, личним одлукама. Удомиљавање је један од најдиректнијих начина да се помогне – не само да једна животиња добије дом, већ се ослобађа простор за следећу којој је помоћ потребна. У азилима данас чекају љубимци различитих карактера и потреба, па је могуће пронаћи оног који одговара готово сваком начину живота.
Постоје и други начини да допринесемо решавању овог проблема: микрочиповање љубимаца, стерилизација и кастрација, дељење огласа за удомиљавање, волонтирање и помоћ азилима.
Мале одлуке, велики утицај
Иако је реч о глобалном изазову, промена је могућа. Свака одговорна одлука – да се удоми, едукује или помогне – доприноси смањењу броја напуштених животиња. Јер за једну животињу, то није само статистика – то је разлика између опасног и тужног живота на улици и оног који наши љубимци имају у кућама. Компанија Mars кроз своје Pet Care иницијативе и програме остаје посвећена заштити и добробити кућних љубимаца, подсећајући на важност одговорног власништва и удомиљавања.