ЗАЧАРАНИ КРУГ КОЈИ УТИЧЕ НА СВАКОДНЕВИЦУ Лекови за отклањање сталне мисли о храни

Седите са пријатељима, гледате серију или покушавате да завршите посао, а негде у позадини, као тиха сметња коју не можете да искључите, јавља се мисао о храни. Шта бисте могли да поједете, шта не бисте смели, када је следећи оброк и зашто вам је то уопште важно ако нисте гладни? Дуго се веровало да је то питање дисциплине. Или навике. Или, још горе, личне слабости. Међутим, последњих година наука све јасније указује на нешто друго - феномен који добија све више пажње и који има свој назив: на енглеском “food noise”, а на српском једноставно – стално размишљање о храни.

Реч је о сталном, наметљивом току мисли о храни, који нема директне везе са физичком глађу. За разлику од емоционалног преједања, када посежемо за храном као одговором на стрес или тугу, овде је проблем у самим мислима које не престају. Као радио који је стално укључен, чак и када покушавате да га игноришете. Оно што додатно компликује ствар јесте чињеница да овај “шум” често настаје тамо где га најмање очекујемо - код људи који су годинама покушавали да држе ствари под контролом.

Рестриктивне дијете, стално преиспитивање шта је дозвољено, а шта није, као и притисак да се постигне одређени изглед, могу дугорочно појачати управо оно што покушавамо да утишамо. Уместо слободе, добијамо још више размишљања о храни. Зато не чуди што многи овај осећај описују као зачарани круг који утиче на свакодневицу – отежава фокус, квари уживање у малим стварима и често води ка епизодама преједања, након којих долази познат осећај кривице. Није проблем само у томе шта једемо, него и у томе колико нас та тема ментално окупира.

Управо због тога, овај феномен и питање како да га се решимо постали су предмет бројних истраживања. Једно од последњих је студија у Сједињеним Америчким Државама која је пратила искуства 550 особа које користе терапију на бази семаглутида за регулацију телесне тежине. Реч је о активној супстанци која делује на центре у мозгу задужене за осећај ситости и регулацију апетита. Резултати су показали значајан пад интензитета овог менталног “шума”: број људи који су пријављивали сталне мисли о храни током дана смањен је за 46 одсто, док је удео оних код којих је то негативно утицало на свакодневни живот пао са 60 одсто на 20 одсто.

Истовремено, готово две трећине испитаника навело је побољшање менталног благостања, а велика већина и усвајање здравијих навика, што додатно помера фокус са саме телесне тежине на ширу слику односа према храни и сопственом телу.

У том контексту, све чешће се говори и о савременим терапијским приступима који делују управо на ове механизме. Семаглутид као један од њих се користи у терапији гојазности као део ширег, медицински вођеног приступа који укључује и промене животних навика. Семаглутид за лечење гојазности под именом „Вигови“ регистрован је у Србији од стране Агенције за лекове и медицинска средства, а наведен је као иновативни лек за лечење гојазности у последњем издању Националног водича добре клиничке праксе „Лечење гојазности“ Министарства здравља.

- Много је баријера пред којима се налазе особе са гојазношћу у настојању да смање телесну тежину, а упорно и стално размишљање о храни јесте једна од њих. Небројано пута се чује оно: „Умрећу гладан и дебео”, уз објашњење како им то размишљање о храни прави највеће оптерећење и подстиче осећај глади. Зато је важно да лек утиче на центре у мозгу који регулишу апетит и осећај ситости јер је то начин да се прекине зачарани круг сталних мисли о храни и лакше успоставе здравије навике - објашњава др Ирена Ђорђевић и наглашава да „лек није  самостално решење већ се примењује искључиво уз препоруку и надзор лекара, у оквиру јасно дефинисаних индикација, као део целовитог приступа здрављу и промени животних навика. Код оних код којих је потребно увођење лека, када он иницијално помогне да се овај зачарани круг прекине, могуће је успостављати нове, здраве навике. Кад људи препознају моћ тих нових навика и почну да уживају у бенефитима промене, то постаје велика мотивација да задрже нови животни стил.“

Важно је имати у виду да се лек издаје искључиво уз лекарски рецепт. Као и сви иновативни лекови регистровани у Европској унији и Србији, и семаглутид за лечење гојазности у првих пет година од регистрације има ознаку за додатно праћење, што је уобичајен стандард који обезбеђује брзо детектовање нових безбедносних информација у првим годинама примене.