ЗАШТО СЕ БАДЊАК СЕЧЕ БАШ НА ТАЈ ДАН Бадњак и положајник нису само ствар фолклора
Бадњи дан, према учењу Српске православне цркве, представља увод у празник Рођења Христовог и један од најзначајнијих дана у православној традицији. Одлазак по бадњак тог дана није народни обичај без значења, већ чин дубоке симболике.
Бадњак и полажајник нису фолклорни детаљи, већ симболи са јасним хришћанским значењем.
Према црквеном предању, по бадњак се иде на Бадњи дан, најчешће ујутру. Тај чин се обавља мирно и са поштовањем, јер бадњак симболизује дрво које су пастири донели да загреју новорођеног Христа у Витлејемској пећини. Бадњак је увек младо храстово дрво, јер храст у хришћанској симболици представља снагу, постојаност и живот.
Kако се сече бадњак и шта он симболизује
Српска православна црква учи да се бадњак сече са молитвом. Домаћин се, по традицији, окрене ка истоку, прекрсти се, помене Бога и празник Рођења Христовог, а затим се бадњак сече са источне стране. Бадњак треба да падне на земљу, јер се верује да се тиме поштује природа и Божји поредак.
Уношење бадњака у кућу на Бадње вече има дубоку симболику. Тиме се дом поистовећује са Витлејемском пећином, а породица се симболично ставља у улогу оних који дочекују Христа. Слама која се уноси у кућу подсећа на скромне услове у којима се Христос родио и позива на смирење, захвалност и заједништво.
Српска православна црква наглашава да смисао бадњака није у самом дрвету, већ у ономе што он подсећа вернике, на смирење, топлину дома, заједништво породице и спремност да се Христос прими у срце, а не само у кућу.
Kо је полажајник и зашто је важан
Полажајник је, према црквеном тумачењу, први гост који на Божић улази у дом. Његова улога није магијска, већ симболична. Он представља добре вести, радост и благослов који долази са празником Христовог рођења. Због тога се долазак полажајника унапред договара и никада се не препушта случају.
Полажајник, по обичају, улази у кућу са божићним поздравом Христос се роди, а домаћини одговарају Ваистину се роди. Његово кретање по кући, посипање жита или симболично џарање ватре тумачи се као жеља за напретком, здрављем и плодношћу, али Црква подвлачи да прави благослов долази из молитве и вере, а не из самог ритуала.
Српска православна црква посебно истиче да Божић није дан буке, раскоши и претеривања. То је дан мира, породичног окупљања и сећања на суштину празника. Бадњак и полажајник имају смисла само ако су део тог духа, скромности, захвалности и љубави међу укућанима.
Обичаји се могу разликовати од краја до краја, али њихова порука остаје иста. Бадњак нас подсећа на Христово рођење у скромности, а полажајник на радост доласка новог живота и наде. У томе је њихова права вредност, како у црквеном учењу, тако и у животу верника.