Човечанство у атмосферу сваке године испумпа скоро 40 милијарди тона угљен диоксида, и око 50 посто ове емисије апсорбују биљке у копненим и воденим биосферама. Негативни ефекти великих количина угљен диоксида које апсорбује земљина вегетација могу се видети у до сада нечувеном избељивању корала и ацидификацији океана.
Иако је угљен диоксид неопходан за раст биљака, постоји граница колико много CO2 оне могу да апсорбују. Према водећим ауторима једне нове студије, шефу катедре за екологију Универзитета Колумбија, Пјеру Џентину, и његовој докторанткињи Џулији Грин, утицај екстремних догађаја на тло, као што су суше и поплаве, умањују количине CO2 које земљина вегатација може да апсорбује.
Стопе којима су биљке могле да апсорбују гасове стаклене баште у великој мери су диктирале како варијације водених циклуса – као што су суше и поплаве – утичу на тло. Џентин и Грин су употребили четири различита климатска модела, да би анализирали нето био продуктивност (НБП), која је једнака количини угљеника изгубљеног због појава као што су шумски пожари и сеча шума. Посебно су проучавали како влага тла утиче на НБП, анализирајући дугорочне трендове сушења земље, и утицај екстремних, краткотрајних догађаја као што су поплаве и суше на земљу.
"У суштини, да нема суша и таласа врућине, када у наредном веку не би било дугорочног исушивања земље, онда би континенти били у стању да складиште двоструко више угљен диоксида него сада", каже Џентин у изјави.
Према студији, варијације у влажности тла усљед суша и поплава већ умањују способност Земље да апсорбује угљен диоксид на тренутном нивоу. "Ово је крупна ствар", каже Џентин. "Ако влажност земље настави да умањује нето био продуктивност тренутном брзином, а стопа којом земља упија CO2 почне да опада до средине овог века – као што смо открили у моделима – могли бисмо потенцијално да видимо велико увећање концентрације атмосферског CO2, и одговарајуће повећање ефеката глобалног загријевања и климатских промена."
Укратко, способност биљака и тла да апсорбују угљен диоксид из атмосфере већ је погођена варирајућим и екстремним метеоролошким појавама насталим усљед климатских промјена које изазива човечанство. Како ови ефекти постају све истакнутији, још више ће спутавати планету да апсорбује угљен диоксид, и с тога погоршати екстремне временске прилике, стварајући ђавољи круг.
Џентин каже да студија истиче потребу да посветимо више ресурса проучавању начина на који биљке реагују на турбуленције везане за воду, да би та открића могла боље да се примене на моделе, пише Вајс.
У међувремну, каже Џентин, "Сви заиста морамо да дјелујемо одмах, да бисмо избегли веће последице климатских промена".
