Сусрет је одржан управо поводом великог јубилеја - четири деценије од чувеног албума “Лишће прекрива Лисабон” рок бенда “Електрични оргазам”, који постоји већ 42 године, основаног 13. јануара 1980. у кафани “Морнар” у Београду након концерта македонске групе “Леб и сол”.
Обележили су 40. рођендан крајем децембра 2021. веома успешним распродатим концертом у великој сали Комбанк Дворане.
У чесници разговора су били чланови антологијског бенда - Срђан Гојковић Гиле, Љубомир Ђукић Ђуле, Љубомир Јовановић Јовец, Јован Б. Јовановић - Гроф, као и Тони Јуриј из Словеније, Зорица Којић, док је модератор био Драган Амброзић.
Лидер Гиле је као и увек на том албуму био вокал и гитара, Гроф - бас гитара, Јовец - гитара, покојни Горан Чавајда Чавке - бубњар, и Љубомир Ђукић Љуба - клавијатуре и вокал.
Модератор Амброзић је оценио да је овај албум био највиши уметнички израз антологијског рок бенда, а да су пре тога објавили своју прву плочу, онда чувени "Пакет аранжман", као и уживо плочу са концерта у Варшави (Пољска).
"Били смо тада веома добро усвиран бенд, управо због те турнеје у Пољској. Већину смо свирали нове песме тада, јер сам сматрао да Пољаци не познају наше песме са првог албума, тако да можемо свирати и најновије. Имали смо два концерта у Варшави, то су заправо два мања наступа од по 40 минута", открио је певач, гитариста и лидер бенда Гиле и напоменуо да ће издавачка кућа "Цроатиа Рецордс" објавити тај ливе албум као делукс винил.
Иста кућа планира и реиздање албум веома поетичног наслова “Лишће прекрива Лисабон" објављен 1982. године за дискографску кућу “Југотон” и представља други студијски материјал београдског рок састава, подељен на А и Б страну.
Тако су на А страни девет нумера: "Пођимо”, "Алабама", "Жуто", "Сам", "Главе", "Девојке", "Африка", "Подстанар" и "Лептир".
На песмама “Алабама” и “Лептир” трубу је свирао Перо Угрин.
Б страну чини још осам песама: "Бомба", "Незгодно", "Разговори", "Она", "Знам", "Четворо", "Одело" и "Доколица".
Фронтмен групе Гиле је подсетио да су тада променили ритам секцију, дошао им је Гроф, а Чавке отишао у војску након снимања "Пакет аранжмана", али се после вратио.
Гроф се присетио тог времена да је већ раније познавао чланове бенда као што је Гиле или управо Чавке који га је и препоручио да им се придружи.
Он је навео да им је у том времену узор био Дејвид Боуви, једини који се заправо никада није мењао, остајао исти свом стилу жанра глам рок музике.
Опет, у то време 1982. године, сви су приметили, дошло је до замирања Новог таласа, тако да је њихов албум био нешто другачије, добио је одличне критике у стампи, али није био прихваћен од стране публике.
"Албум нам се десио у веома чудном тренутку, тада су били бендови, управо "Идоли", "Филм", "Прљаво казалиште", где доминира више поп музика, а Нови талас није актуелан. Ми смо се бавили уметничком музиком, не комерцијалним аспектом и није нам било важно колико ћемо плоча продати", објаснио је фронтмен Гиле.
"Био је то наш први концептуални албум. Као што су имали "Битлси" свој албум "Сгт. Pepper''s Lonely Хеартс Цлуб Банд", који је деловао као нека позоришна представа. Тако смо и ми снимали тих 17 песама не као посебне синглове, већ се они посматрају као једна колекција, циклус. Говорили су нам са више страна да је албум јединствен, да нема никакве узоре у другим уметницима или албумима", рекао је Гиле.
Амброзић је истакао да је веома специфична структура и концепт албума, изразито кратке песме до два минута, што не постоји нигде у историји домаће музике, у стилу електрик готик пост панка.
Зорица Којић сматра да су текстови са тог албума и других издања били дубока филозофија, на високом нивоу уметности.
Гиле као аутор текстова је на то рекао да је волео правце дадаизам и надреализам, дела Франца Кафке, тако да је желео да такву уметност примени у рокенролу.
"Тешко је објаснити како настају стихови. Ја кренем да свирам на гитари акорде, и онда као да ми речи саме долазе, кроз неки филтер креације, без предумишљаја, као да речи препусујем из ваздуха. Иначе сматрам да се уметност сама некако створи, а да сам ја само медиј кроз који се та музика емитује", скромно је испричао Гиле како му настаје надахнуће.
На крају је открио и како је дошао на идеју за баш тај необичан назив албума.
"Сасвим случајно сам са Чавкетом у посети код његове мајке једном приликом угледао писани љубавни роман ауторке Барбаре Картланд чији је мало другачији назив "Лишће покрива Лисабон" и био ми је феноменалан. Изменио сам мало ту другу реч и тако смо добили назив албума. Фасцинирао ме наслов и желео сам да га узмемо", објаснио је Гиле порекло настанка тог поетичног и атрактивног имена, и навео да су му омиљене песме са тог албума - "Лептир", "Одело", "Она" и "Четворо".
Љубомир Ђукић Љуба се присетио да су промене у бенду биле од првог дана кад су снимали тај албум, Гроф је био нов и кренули су у дружење, стварање, веома посвећени материјалу пред њима.
"Стално смо имали пробе, били предани јер смо знали да смо на правом путу. Инспирација није била код нас никада проблем, сви у групи су били јако креативни. Са наших тада 21, 22 године, идеју смо имали у нама самима, ми смо били та идеја", приметио је Ђукић.
Он је додао како су у то време стално боравили у Студентском културном центру (СКЦ) у Београду.
"Иако су бивали разни проблеми у земљи, ми то нисмо примећивали. Били смо у СКЦ-у и оданде нисмо излазили, само се завучемо и останемо. Нисмо ни знали шта се дешава напољу. Односно, знали смо, али нам то уопште није било битно", напоменуо је клавијатуриста и певач Љуба.
Колега гитариста Јовец подсетио је да је плоча "Лишће прекрива Лисабон" тек касније временом добила на значају и оно што су као бенд очекивали, а у почцетку се то није остварило.
Други албум је тада био испод видика, ван радара, није имао праве хитове.
Јовец је истакао колико су имали сјајне услове за снимање, јер им је музички студио био на располагању 24 часа дневно и тако пуне три недеље док нису завршили албум.
"Наш други албум је био права кулминација у смислу да је сабрао сва наша дружења и свирања, као пресек старих и нових чланова бенда", закључио је Јовец.
Београдски рок бенд је снимио 12 студијских албума, а осим наведеног “Лишће прекрива Лисабон” (1982), објавили су - “Електрични оргазам” (1981), “Лес Chansones Популаирес” (1983), “Како бубањ каже” (1984), “Дисторзија” (1986), “Летим, сањам, дишем” (1988), “Зашто да не!” (1994), “А ум бум” (1999), “Хармонајзер” (2002), “То што видиш то и јесте” (2010) и “Где смо сад?” (2018).
Богат програм првог дана конференције "Контакт" обухватио је и изложбу Кебриних дигиталних цртежа у пратећем делу конференције “Контакт 2022” у Кули на сцени комплекса музичких клубова у Цетињској 15. Лидер алтернативне групе “Обојени програм” - Бранислав Бабић Кебра представио се и као визуелни, ликовни уметник на изложби која ће трајати до 31. марта.
