Овај млади глумац одиграо је лика који потиче из добростојеће породице и наследник је месаре, а у серији се појављује Радмилин брат због које, чувајући је од других, смишља разне смицалице и увек бива надмудрен.
– Радмило мисли да је много опасан, а у ствари је уско интелигентан, букаџија је, а заправо је испод површине један емотивац и мислим да је то лик којег ће публика заволети због његових глупости које прави – рекао је у интервјуу за Дневников ТВ магазин глумац Милан Пајић. – Уз ту његову глупост иде и то да је он заправо један добрица. Како се епизоде буду развијале Радмило добија једну невероватну ноту у овој серији. Све што можете да замислите Радмило је радио, тако да је изазов још већи. Не знам више шта у овој серији више нећу радити (смех), све је интересантно - од костима до радње.
Пајић сматра да ову серију издваја глумачка репрезентација на челу са Јелисаветом Секом Саблић, Светланом Бојковић и Петром Божовижем, које је окарактерисао као бардове нашег глумишта.
– То је веома тешко имати у сталној подели у једној серији и то гледаоци морају да препознају, јер је то прави раритет – рекао је глумац додајући да се серија и самом радњом издваја од осталих. – Свих 14 ликова су јаки карактери који се нађу у низу комичних ситуација. Зато ово и јесте комедија карактера. Ова серија је прилагођена нашем менталитету. Мислим да су сви ликови огледало и пресек стања друштва у којем се ми тренутно налазимо. Хтели ми то да признамо или не, ти људи смо ми.
Глумац Милан Пајић је летос у Београду снимао и трећу сезону америчке серије „The outpost“. Како је рекао, искуство рада са страном продукцијом за њега је било непроцењиво.
– Доживиш Холивуд, а нажалост тај Холивуд кратко траје, па се онда вратиш на српске прилике (смех). Улогу сам добио на кастингу, иако има десет реченица. О исходу не одлучује српски део продукције, него амерички. Након седам дана сам добио одговор да сам добио ту улогу и договорио се око услова који су били и више него пристојни и све што сам тражио је било испуњено. Они су отишли корак даље па су испоштовали и неке ствари које ја нисам тражио – рекао је Пајић и додао да је у страним продукцијама селекција много озбиљнија. – Тамо се за две речнице иде на кастинг. Тамо имаш све услове да будеш најбољи у кадру, а ако ниси онда ниси урадио добар посао. Имао сам дублера јер компликоване сцене борбе нисам могао да радим, односно могао бих да сам имао припрему. Пошто нисам они су узели дублера.
Наш саговорник сматра да нам на малим екранима недостаје добра комедија и зато је замолио гледаоце да серији „Три мушкарца и тетка“ дају шансу јер је сигуран да ће након одгледаних десетак епизода схватити зашто је она добра и важна. Додао је и да њихову серију не треба упоређивати са „Два и по мушкарца“, јер ни по форми, ни по трајању епизода нису сличне. Осим тога, Милан додаје и да се њихова серија развила у полу теленовелу са свим заплетима који се дешавају међу ликовима.
Глумац нам је открио да га је овој серији привукла управо улога какве до сада на малим екранима није играо. Како је рекао, одушевио се када је прочитао сценарио и схватио да је добио прилику да се покаже у другачијем светлу.
– Коначно ми се десила нека улога која можда није „на прву лопту“ за мене, јер сам углавном до сада играо неке интелектуалне типове - докторе, психологе, адвокате. Шалим се да сам током пандемије коронавируса играо само докторе (смех), али, ево, коначно радим нешто другачије и зато ми је ова улога драга. Мислим да ће ми она донети нешто ново и да ће редитељи и продуценти почети да ме посматрају на другачији начин, да схвате да и ја могу да одиграм нешто што није чисто карактерна улога – истакао је Пајић.
Наш саговорник је додао и да је лепота глумачког посла управо то што се у сваком пројекту могу наћи у туђим ципелама и да се трансформишу на много начина.
– Када сам одлучио да ми глума буде животни позив нисам размишљао тако да ћу играти увек једну те исто. Бојим се сваког укалупљивања у животу. И иначе живим живот без укалупљивања. Бојим се свега што постане рутина и „прва лопта“ и драго ми је што радећи посао који волим имам прилику да радим на себи – нагласио је Милан Пајић и додао да му се дешавало да нешто од ликова које тумачи несвесно пренесе и у свакодневни живот. – Десило ми се пре неки дан када сам разговарао са мамом преко телефона да сам несвесно изговарао речи као што су: „Шо?“, „Ша?“ и слично, а то је речник којим се служи Радмило у серији. Десило ми се и да сам први слободан дан на почетку снимања сео са другарицом на ручак и да сам кривио усну као он. Иначе у овој серији од стотину сцена тек у неколико не жваћем жваку, па ми се никада у животу није десило да када ме неко понуди жваком ја га одмах одбијем (смех).
Милана Пајића смо пре ове гледали у серијама „Тате“, „Синђелићи“, „Ургентни центар“, „Војна академија“, али и у филмовима „Шишање“ и „Парада“. Недавно је снимао и серију „Бележница“ коју ћемо ускоро гледати на Радио-телевизији Србије.
– Пристао сам да снимам ту серију јер са редитељем Мирославом Лекићем никада нисам радио, а та моја улога није нешто ни велика ни значајна, симпатична је. Али то искуство рада са редитељем старије генерације је неописиво. Прелепо је осетити како он приђе млађим глумцима и какве инструкције даје. То је стара школа, која се данас у време хиперпродукције мало губи – рекао је Пајић и закључио да ће „Бележница“ дефинитивно бити другачија од свих серија које тренутно имамо прилику да гледамо на малим екранима.
Владимир Бијелић
