У новинарству углавном сви беже од црне хронике, шта вас је подстакло да се баш тиме бавите?
- Баш зато што сви беже нема много људи који је раде. Пре свега адреналин је оно што ме покреће. Кад је нека узбудљива ситуација на улици или у држави, одмах устајем и радим - тако је заправо још од детињства. Сећам се да смо са 14-15 година изјурио да снимам демонстрације после 9. марта, када су ухапшени Вук и Даница Драшковић и када је један полицајац убијен. Тада смо се колеге и ја једва спасли батина и хапшења, јер је полиција тукла и хапсила све пред собом, осим новинара РТС-а. За љубав према новинарству заслужан је мој ујак Александар Тимофејев, који је радио на студију Бе и водио ме са собом на терен кад сам био пети разред. Прво сам се заљубио у радио, та љубав је после преточена на телевизију. Хронику сам почео да радим 2001 године.
Како је конкретно настала емисија „Иза решетака”?
- Емисија „Иза решетака” настала је прошле године и направила је заиста прави бум. То је прича о нашим људима који су завршили у страним затворима, једино што је чини сличном са „Досијеом” су верне реконструкције. Свака епизода је у премијери имала преко милион гледалаца док су неке епизоде на интернету дошле и до два и по милиона прегледа.
Која је основна порука емисије „Иза решетака”?
- Основна порука би била да се криминал не исплати!
Која је најупечатљивија затворенничка прича коју сте чули?
- Има их више, свака прича је интересантна за себе, с једне стране потресна, а с друге стране едукативна. Издвојио бих причу о младићу који је с групом „Рома” пљачкао по Италији. Та прича ме мало подсећа на Балкан експрес. Такође, бих издвојио причу о Оливери Ћирковић, чувеној пинкпантерки, прича је пуна акције.
О чему вам је најтеже да извештавате који вас злочини највише потресају?
- То су свакако приче о страдању деце. Ту је немогуће искључити емоције, јако ми је тешко пало кад смо радили причу о Тијани Јурић и још неким девојчицама које су силоване и убијене.
Када бисте морали да мењате посао чиме бисте се бавили?
- Ја сам неко ко је одрастао на телевизији. Од своје 13. године радио сам и неке друге послове, али када бих морао да мењам посао, то би свакако било нешто везано за телевизију или уметност. Посао полицајца и инспектора је интересантан, али ја то не бих могао да будем, јер не волим ауторитете, да ми неко наређује. Када је у питању решавање злочина - то је на полицији.
Какав је осећај бити у тако опасним акцијама попут оних којима присуствујеш са полицијоом?
- То је тај адреналин који волим. Зато нас нема пуно који то радимо.
Са обзиром на то да је посао којим се бавите опасан, да ли сте икада били у животној опасности, јесте ли добијали претње?
- Било је неких претњи. Ја се на њих не обазирем. Кад бих се плашио, никада не бих радио овај посао.
Милица Ћирић
У новој сезони емитоваће се много интересантних прича од којих бих издвојио човека који је прво био тонац на радио станици, затим естрадни менаџер, који је лаковеран и жељан акције пристао да кријумчари 3 килограма кокаина авионом и завршио у опасном аргентинском затвору. Такође имамо човека из Панчева који је пристао да пренесе 300 кг хашиша из Марока. Он је једини Србин који је пуних пет година провео у строгом мароканском затвору као и човека који је лежао у америчком затвору због тероризма, јер је организовао атентат на Тита. Био је у затвору у којем је лежао Алкапоне.
