Иако се показало као одлично решење за промену расположења, па самим тим и промену енергије којом зрачим што даље проузрокује огроман низ ситних, али веома значајних промена попут ланчане реакције која увек доведе до побољшања у било којој ситуацији, ипак ме у тренутку када ми је тешко, то питање зазвучи бесмислено и будем затечена том својом реакцијом.
Запазила сам да непријатне ситуације имају ту моћ да ме увуку у сопствени вртлог који сваким кругом појачава моје негативне реакције које опет појачавају негативне осећаје и тако се све врти у круг, а сваки круг је све шири и већи. Ако су то ситуације у којој нека особа покушава да ме увуче у сукоб из било ког разлога, после неког времена увек приметим како је та особа оснажена, очи јој се зацакле, глас јој постане продорнији, тачно могу да „видим“ како су јој негативне емоције које произилазе из сукоба храна која је јача.
Када то осетим, ја се на свој начин заштитим. Обавезно дубоким удахом сакупим снагу и направим зидове око себе. Пошто то годинама увежбавам, сада сам већ прилично аутоматизовала ту радњу, дубоки удах долази сам од себе
Од тог тренутка увек осетим непријатељство са друге стране. Као да сам им се измакла, а они остану љути што им је испред носа неко отео омиљени слаткиш. Ако бих којим случајем наставила да слушам жалопојке, или још горе улазила у расправу као што сам то чинила деценијама раније, примећивала бих своју све већу нервозу и слабост, а особа преко пута би добијала на снази и на енергичности. Сигурна сам да те особе не раде то намерно – иду около и исисавају енергију из других људи, али то не мења чињеницу да су сусрети са њима у најмању руку непријатни и непожељни.
Уз нешто добре воље и рада на сопственој свести, све то може да се промени. Уместо заједљивих коментара који ће некоме покварити расположење (читај: одузети енергију), може се прошетати крај реке, језера, потока; уместо оговарања може се прошетати шумом; уместо јадиковања, може се ходати босоног по трави; уместо огорчености, може се провести пола сата на сунцу…
Све су ово једноставни начини како да се напунимо енергијом, а има их још много. Када престанемо да отимамо енергију и почнемо да негујемо сопствену, имаћемо је напретек, па ћемо моћи са другима да је размењујемо, да се као нормална људска бића понашамо. Тек тада ћемо у свакој ситуацији моћи да се запитамо шта ће добро из тога да изађе, јер се и до сада скоро увек на крају добро завршавало.
Нина Мартиновић Армбрустер
