Али ову једну нисам до сада спомињала. Та се предност налази у бројним причама које та шетња, било дужа или краћа може да прикаже. Добро, има нечега и у оку шетача, јер ја рецимо спадам у оне који стално зверају уоколо док шетају, јер волим да се играм оне игрице „Као да први пут шетам тим улицама“, па подесим радозналост на највиши степен.
Шетајући једном тако одавно познатим, а кобајаги непознатим улицама, приметила сам на тротоару нацртано једно лепо, пуначко, жарко црвеном бојом попуњено срце. Нигде у близини не постоји институција са којом бих могла да повежем тај знак, па сам баш била изненађена, пријатно наравно, јер је нацртано срце знак који обожавам. Цртам га на тањиру, уобличавам пире кромпир по његовом облику, носим минђуше у облику срца и гомиле разних ситница и детаља које су у мом окружењу, у облику су срца. Ако неко жели нешто да ми поклони, ако то буде у облику срца, биће пун погодак, шта год да је. Управо због тога, нацртано срце на тротоару ми је улепшало шетњу. Почела сам одмах да снимам романтични филм у глави о томе ко је и за коју прилику узео ту боју и нафарбао срце у малој, не баш прометној улици. Једног од наредних дана, приметила сам срце на дугом месту, неких педесетак метара даље. Ах, како је то дивно, прича добија свој наставак. А онда сам у наредним данима открила још неколико срца на том потезу и схватила да су она сва већ нацртана, само их ја нисам примећивала. Наредних месеци, полако се фарба скидала и срца су нестајала под стопалима журних пешака који су гледајући своја посла, или гледајући у мобилне телефоне, не хајући газили срца на свом путу. Можда сам и ја понеко згазила док нисам почела да их примећујем, али од када сам их видела, сваки пут сам их прескакала и сваком бих се са радошћу осмехнула. Сада већ једва назирем понеку црвену туфну на местима где су некада била нацртана, али и даље ми срце греју моје измаштане романтичне приче, које у себи препричавам када год туда пролазим.
Ко зна чему су у ствари та срца послужила, али су она, као и многи симболи којима се служимо, у мом случају улепшала мој одлазак на посао, разбуктала машту и врло позитивно утицала на моје расположење, а знате већ: када је добро расположење, све је лакше и лепше. Ваљало би мало обратити пажњу на симболе, јер они сами по себи не значе ништа све док им ми не припишемо неко значење, док им не доделимо неку посебну улогу. А ако то не учинимо, онда само прихватамо оно значење које им је неко већ доделио. А да ли ће нама то значење да буде за добробит, то не знамо. Зато волим да се играм са симболима, а посебно са мојим омиљеним срцима и захвална сам мајстору који их је цртао и шта год да је намеравао, мени је стварност улепшао.
Нина Мартиновић Армбрустер
