Након што јој је ова открила да има 27, девојка је одушевљено прокоментарисала да изгледа одлично за своје године, окренула се и отишла, очигледно задовољна што је непознатој девојци уделила тако значајан комплимент. Са друге стране, моја је другарица остала забезекнута питајући се шта има чудно у томе: „Него како ћу да изгледам са 27, па немам 107!“
Кад год помислим на тај догађај, почнем да размишљам о појму лепоте и о томе како га површно доживљава велики број људи. Од девојака се очекује да у најмању руку изгледају као да су топ модели, а ни са мушкарцима није много другачије. Јасно је да модни трендови диктирају тај обавезни савршени изглед, али је исто тако јасно да сви нити могу нити би требало да га прате. Иако су укуси различити, данас све више виђамо одређени тип девојака и мушкараца и сви некако личе једни на друге. Девојке све имају сличне усне, облик очију, обрве, јагодице, све се слично шминкају, као да све гледају исте туторијале за шминкање на Јутјубу. Можда и јесте тако, кад мало боље размислим. И чини се као да се надмећу која ће коју боље да ископира. Модерни мушкарци не заостају у тој појави. Већина носи исте патике, сличне фризуре, миришу сви скоро исто... Као да више нико не жели да личи на себе, сви би хтели да изгледају као неко други. Као да тиме што личе на друге хоће да побегну од себе. Као да је данас потпуно непожељно личити на себе. Верујем да разлог за то лежи у чињеници да ми ни не знамо ко смо у ствари. Како да личим на себе ако не знам ко сам то ја? Како да уопште сазнам ко сам то ја када стално тражим начин да забавим свој ум, не бирам чиме ћу га забавити, само да не размишљам мало дубље о себи, о животу и о томе ко сам и шта радим овде на овој планети? Бежимо сви у површност јер нас она најмање тера на размишљање. Као да нико више ни не жели да размишља, да промишља, да креира, спознаје... сви би само да копирају, да се утопе у осредњост и да тамо обитавају, са што мање труда, са што мање размишљања и што мање питања на која нема одговора на Гуглу.
Није то само тренд код младих. Већина људи тако живи, и не ради се само о спољашњем изгледу, мада он наравно први пада у очи. Ипак, познајем неке који су лепши што су старији. Мудрост им тако угланца очи, да сијају километрима далеко. Осмех им тако искрено заблиста на лицу, да све боре учини невидљивим. И никакви силикони, нити шминка, нису им потребни да маскирају своје године, јер их носе са радошћу и захвалношћу због свега чему су их научиле. Тако моја пријатељица мени и данас изгледа као да јој је 27. Спољашњи изглед најмање има везе са годинама. Кад тежиш да спознаш ко си, одбацујеш лагано све оно што ниси и суштина људског бића излази на видело. А управо у тој суштини, налази се чиста лепота. Зато неки добро изгледају не само за своје, него за све године.
