Стивен Димонд, један од последњих учесника „документарне“ емисије Џереми Кајл шоу, извршио је самоубиство после појављивања пред ТВ аудиторијумом, не могавши да поднесе оптужбе за неверство. Тако се чаша незадовољства садржином овог програма и начином на који се његови учесници третирају, коначно прелила.
Џереми Кајл шоу један је од најпопуларнијих британских таблоидних ток шоу програма, и непрекидно се емитује од јула 2005. године, привлачећи више од милион гледалаца сваког радног дана. Просечни учесник је бели, средовечни припадник радничке класе, каже статистика коју Британци пажљиво воде, а у емисију стиже на позив забринутог рођака или разгневљеног партнера, како би уз Кајлову помоћ одговорио на оптужбе за превару или показао да се не дрогира или пије. Попут свог америчког узора Џерија Спрингера, и Џереми заступа одбрану „породичних вредности“, дозвољавајући фамилији учесника у расправи да, седећи иза сцене, слободно користи псовачке комбинације и претње физичким нападима. Ни они на сцени често не седе мирно, па се потежу песнице, чупање за косу, уз простачки речник, вику и урлање, док момци из обезбеђења раздвајају и физички завађене учеснике.
Наравно да се у таквим ситуацијама користе и методе попут полиграфа и ДНК тестова, а ту је и психијатар Грејем Стенијер, који им помаже да преброде најгоре. То му, међутим, није успело у случају несрећног Стивена, који је лежао мртав неколико дана пре него што су га су нашли.
Најгледанији дневни шоу у Британији годинама је плесао по ивици дозвољеног, а продуценти ТВ станице ИТВ која га емитује утишавали су забринуте гласове савести који су указивали на то да њихови гости нису ментално стабилни и да тај притисак може да буде погубан по неког од њих. Све до сада, мада се ни у овом тренутку нису показали да су дорасли задатку, пошто је процурела информација да је извршна директорка Керолин Мекол послала писмо запосленима, у коме је рекла да је стопирала шоу „док гужва не прође“. Намера да не сече трулу грану која богато рађа сасвим је јасна.
Да ли вам све ово звучи познато суморно? Наравно, није тешко направити паралеле са домаћим ријалити ТВ програмима, па и оним чувеним ДНК и “Тренутак истине”, у којима се такође користе полиграф и ДНК анализа. Додуше, без батина, псовки и вређања, њих чујемо у оним ријалити казаматима, са све плачућом родбином и осталим бисерима ненародне мудрости.
Иако је ИТВ приватна, комерцијална телевизија, посланици имају право да послушају своје гласаче, те је све већи број оних који траже да се ова и сличне јој емисије заувек скину с програма. У међувремену, у Србији се то питање више ни не потеже: имају запослени у Регулаторном телу за електронске медије важнија посла, припремају се да прославе први рођендан крајњем року конкурса за слободну националну фреквенцију. Ко сад да прави реда у етру, ни непопуњену фреквенцију нису заузели, таман посла да присилно ослободе још коју, програм на рупе да гледамо.
Ценим ипак да ће овај случај скренути пажњу челника наших комерцијалних телевизија на овакву врсту програма, те да ће сабрати овце и новце и набавити домаћу верзију Џеремија Кајла. Несрећника нам не недостаје, полиграфе имамо, а и на ДНК анализе у разне сврхе смо се већ навикли. Ето, средила сам вам.
Ивана Вујанов
