Био сам тада сувише млад да бих знао колико су тачни стихови „дотако сам дно живота”. Чини ми се да смо управо у овим годинама дотакли дно живота и пакао и поморе. И чини ми се да Тома није био толико тиражан и популаран него је као и сви фантастични уметници схваћен тек кад је прерано отишао. Срећни људи не пишу тужне песме, да би написао добру песму мораш да се запрљаш.
Успех филма „Тома” само говори да је погођена права тема. Још од премијере у Сарајеву и директног преноса догађаја на К1 телевизији коначно смо видели праве а не крокодилске сузе. Људе у ово депресивно време изгледа могу да спасу само истинске емоције. У филму и ТВ серији Тому игра Милан Марић. Избор је толико добар с обзиром на то да је у питању један изузетно ментално лековити глумац. Кад год желим да видим и чујем нешто паметно, погледам „Тв лица као сав нормалан свет” и његово гостовање код Тање Петернек Алексић. Ту се најбољи види шта се дешава кад се споје добра новинарка и харизматични глумац. Тања је ненадмашна у свом фаху али приватно није нимало патетична јер увек помиње своје сремачко порекло.
Тамари Драгићевић је припала улога Силване. И то је одличан избор. Занимљиво је да сам истражујући Инстаграм за потребе емисије „Суботом са Сашом” налетео на фан пејџ страницу Силване Арменулић и младу девојку која има само 17 година и која је на овај модеран начин представила рад фолк иконе наше културе. Зашто је Силвана имала тако тужне песме, па баш зато што их је написао Тома Здравковић. „Шта ће ми живот без тебе драги”, „Срце гори јер те воли”, „Ја немам права никог да волим”, „Циганине свирај, свирај”. Томине песме су скупље од живота, сведочила је и специјална емисија РТС-а, посвећена великом уметнику. А да не причамо о фантастичној песми која је посвећена нашој Данки Нововић. Платонске љубави могу да буду право чудо. Једино што можда мало смета што је шминка у тв серији и филму јако слична ономе што смо видели у серијалу „Твоје лице звучи познато”. То је већ близу карикатуре, јер на Томи нико није гледао нос него су сви уживали у његовој песми која је имала емотивност и тугу коју је представљао и Сирано де Бержерак. Треба избегавати карикирања емотивних и добрих људи јер их баш много ни немамо у историји. Као кад ме и питају где је граница еротике. Увек кажем да је то деколте Силване Арменулић и дужина њене мини сукње. То су она стара времена где се знало где је граница пристојности, шта је стидљивост и шта су праве љубави.
Као што је јасно да правог секса нема без љубави тако је јасно да млади људи неће да прихвате једноумље које су нам понудиле кабловске телевизије. Млади су се окренули старим касетама и плочама својих родитеља и ту су музику ставили на Јутјуб и Инстаграм. Само ако се вратимо у прошлост где су становале праве емоције, само ако ту музику узмемо уместо бромазепама, имамо шансу да преживимо ову лудару у којој живимо. А живот је леп и кратак. То смо схватили тек кад су нам и Силвана и Тома отишли прерано. Зато су сада и легенде. То што не постоји ни један телевизијски и радио канал где би се емитовала та музика из ТВ архива то нек иде на душу алавим медијским тајкунима. Ионако је Инстаграм пун ТВ архива па се немојте чудити кад једног дана ова апликација замени телевизију. То ће бити почетак културолошке демократизације и тренутак нашег менталног спасења.
Александар Филиповић
