То су дивне лекарке, медицинске сестре којима значи свака лековита реч коју прочитају или погледају у некој телевизијској емисији. Радују се гледаоци насмејаним гостима. Желе гледаоци да се врате времена стара. Ера је промена. Иако је ретроградни Меркур како објаснише на телевизијама са националним фреквенцијама, а на оним локалним нам рекоше добре су планете у Водолији. Лепо је то уредница овог магазина предвидела са еминентним астролозима - овај фебруар ће бити месец промена.
Дај нам сунца...дај нам Де витамина...дај нам нових канала... К1 има одличан програм, нова телевизија изненади са добром серијом. Више није важно где се ко емитује. Битно је да има да се погледа на Јутјубе или одложено. Пролази време када је телевизија била битна. Зато је и дошла Марија Егеља у госте на РТВ, да каже и без кишобрана да нам стиже разведравање. А разведравање мора бити ментално. Имате избор или да одаберете депресију, круг самоће, шизаоне...Или имате прилику да се окренете некој новој енергији, новим технологијама, новим љубавима.
Ту су технологије да нам помогну у новим изазовима. Видео сам преко скајпа Тајчи после скоро тридесет година. И запевао „Хајде да лудујемо ове ноћи”. Управо врисак из те песме је жеља да се изађе из колективне фрустрације. Гледаће се програми, највише ће се гледати они који могу да понуде Нептун. А то је шарена бајка. Телевизија је ту да поправља расположење и зато творци шоу програма морају да се замисле зашто немамо више шоу програма. Зашто нам је досадио један те исти програм који је рке-коке.
Рекао ми је један мој добри пријатељ у знаку Ваге: „Избацио сам бре телевизор кроз прозор”. Нећу више да се ни смејем хумористима и стенд-аперима на телевизији. Све то подсећа на стварност у којој смо немоћни.
Интереси великих су одлучили када да се распадне Југославија, кад ће вирус, када ће вакцина. Оно што као појединац можете да се држите свог даљинског упраљача и да се дружите са онима које волите. Да вам пријатељ пошаље на вајбер линк омиљене емисије и да тако конзумирате телевизију. Много је начина да останете ментално здрави. То вам пише човек кога су прозвали за легенду. Немам времена да идем на место где су легенде... Хоћу да гледам како добро играју Брена, Чола, Воја Недељковић, Тања Петернек Алексић, Тања Бошковић, Александра и Бошко, Ивана Бојић.
Време је да чувамо наше легенде. Време је да се сетимо и да је Беби Дол била супер, а не да је гледамо на треш местима. Време је да Зорани кажемо хвала ти за твој успех. Није време да се смејемо Јосипи Лисац јер она је институција. Морамо да научимо да поштујемо старије и да младима дамо шансу. Медијски ће нас спасити нека девојка или младић који се родио тамо осамдесет и неке или захватио део треша деведесетих.
Спасиће нас млади новинари који нису ригидни. Који ће бирати госте у телевизијским емисијама по томе ко колико има харизме, а не ко колико има лажних прегледа и лајкова. Спасиће нас неко ново размишљање. Ми старији морамо да учимо од млађих колега. А нас млађе колеге да поштују. Ето то је будућност телевизије. Промене и кућно васпитање. И да сваки разговор на телевизији и на животу почне на Ви. На ти ћемо прећи лако. Као некад кад је Душко Трифуновић тамо у неком Сарајеву открио Брегу, Неду, Јадранку и дао им шансу...То нам треба - искусни уредници и млади паметни новинари. Да се споји младост и искуство. И ево добитне шеме за све уређивачке политике.
Осећам да је прошло време да слушамо само гласове депресије. Стиже пролеће. Стиже Де витамани. Дајте нам сунца. А телевизију, њу ћу као и до сада гледати одложено. Није више телевизија битна као што је била. Али је још увек телевизија кључан фактор сваког тока историје. И стога поштујте телевизију, ту госпођу у климаксу. То су опасне госпоје. АМИН.
Александар Филиповић
