Још ако се деси превртање снајке Жиже Стојановић и Прлета Драгана Николића, то је већ био врхунац предигре. „Окупација у 26 слика“ ће се више памтити по грудима које смо гледали него по идеолошкој поруци. „Сећаш ли се Доли Бел” је имао својих еротских момената, а секси реплика: „И тата би сине” из филма „Ко то тамо пева” и вежбање за филм у „Маратонцима” остаће део нашег сексуалног одрастања.
Како би се на мала врата после Осме седмице увукао у наш живот, лажни вентил за друштво било је пуштање порнића на Трећем каналу. Сигуран сам да је зграда Ушћа била бомбардована јер је на ТВ Кошава био емитован класичан порно филм на тему Бил Клинтон-Моника Левински. Познато је да су службе све умеле да дознају.
Ријалити програми су стидљиво почели да уводе љуљушкање под „јорган планином”, да би ствар кулминирала у „Задрузи”, где је Мики Ђуричић показао по чему су Сремци опасни. Оно што се видело у директном преносу на ружичастој телевизији тешко да је било где виђено тако транспарентно.
Догодовштине Тијане Ајфон, које су таблоиди и шоубиз емисије преносиле, говоре само о томе колико смо од патријархалног друштва заказили у периоду медијске перверзије и општег промискуитета. Медији су постали порнографски. Али, у праву је један медијски теоретичар - нигде више силикона, напућених усница, а нигде више усамљенијих људи. Ако је виртуелно хотерисање постало део забавног програма онда то говори о томе да смо постали воајерска нација. И ако је овде у дебатним емисијама представник ЛБГТ популације рекао Бошку из „Двери” да је сладак са тим својим балканским мачизмом и конзервативизмом долазимо до тога да је код нас све постала парада и естрада.
Питања људских права се не решавају тако што ћемо политичке битке да водимо са сексистичким изразима који су плод балканског примитивизма и сексуалне исфрустраности. Ако имамо толико случајева сексуалних мобинга и педофилије, а опет, толико неудатих несрећних жена, онда нешто није у реду у овој држави. Ми смо једноставно нација која је изгубила компас. Од патријархалног, конзервативног друштва претворили смо се у медијски порнографски куплерај у којем нема места за срећу.
Ако се певачице утркују која ће своју секси аферу да пласира што пре у медије онда имамо озбиљан проблем са емотивним и менталним здрављем друштва. Ако су медији пуни таблоидних торокуша, које ће да се баве туђом приватношћу, шаље се лоша порука млађим генерацијама. Већ на друштвеним мрежама, а посебно на Инстаграму, постало је видљиво колико је лош утицај електронских медија и ријалити програма на људску психологију. Све је у пућењу и сексуалној провокацији.
Џаба су нам отварали еротске канале на кабловским телевизијама. Корона је убила наталитет и љубавни живот. Остала нам је само порнографија. Па ако стане привреда легализујте проституцију као делатност и уберите који динар за осиромашени буџет. Код нас је све већ толико огољено да нема смисла да глумимо лажне пуританце. Можда је једина успела револуција у Србији сексуална револуција, али се све завршило прилично перверзно, јер овде доминирају лажни мачо фрајери и лаке даме. А нама је само потребна љубав, лепа реч и емпатија да победимо сва зла која су нас задесила.
Александар Филиповић
