И док се овде дигла дрека око елитне проституције, нико се није питао да ли живимо у земљи спонзоруша и силиконки. И где је поремећен систем вредности. Дрога, сплавови, цајке. Постоје очигледно две Србије. Она која живи елитно и на високој нози. И оне која се бори за сваки динар, који јој је закинут.
Ово је и земља фемкања, влада малограђанштина и двоструки морал. Оговарање и лицемерје је главни спорт. А лепо васпитање и вредноћа је у запећку. Успевају само они који су напуцани и умеју да се добро изрекламирају. Сазнадосмо и да су у моди лажне афере. Да их ланисрају саме естрадне личности. Није важно да ли је афера тајкунска, геј или швалерска. Неко рече лако је преварити жену али љубавницу то није тек тако. Јована Јеремић је лансирала тезу да на многим телевизијама раде водитељке које имају харизму мртве лисице. И све новинарке тврди почеле су да је имитирају и да ходају док воде програм. Мени много недостаје Ана Михајловски. Медији су је приметили на концерту Марије Шерифовић. Променила је боју косе али је препознатљива харизма остала.
На К1 Огњен Несторовић се сетио „Оскара популарности” и „Бољег живота” и запитао зашто немамо више таквих пројеката. Како видим, прија му нова средина. Уређивачка политика „Првог реда” је остала умивена. Угостио је глумице из филма „Лето кад сам научио да летим” и глумце из представе „Фемкање”. „Премијера” на Пинку опет остала је доследна себи јурећи познате и пратећи догађаје око Николе Рађена и остале афере. И док К1 прати културу и позориште, Пинк се бави таблоидним аферама...
А што се данашњих таблоида тиче, јасно је да само суд може да пресуди а не жуте новине. И тако крене нека лажна вест и онда се покрене ресавска преписивачка школа од портала до портала. Мало је умивених, пристојних новинарки и новинара. Такво је време, јури се шер. Јури се популарност. Што би рекли, пара на пару иде. Па сазнадосмо да је поред естраде, Вики Миљковић успешна у трговини некретнинама док је Марија Шерифовић са мамом Верицом отворила посластичарницу.
Део естраде је успешан у приватном бизнису али део је банкротирао са својим фризерским и козметичким салонима. Све је онако како је записано у звездама. Не волим много да слушам ни поједине астрологе јер искористе прилику на телевизији да сваку катаклизму, од поплава и тајфуна до немира, припишу незгодним планетама, квадратима и опозицијама.
Волим да чујем умереног Владимира Влајића који јавни простор не користи да би себе рекламирао. Дошло је такво Тикток време да ако ниси у трендигу на Јутјубу или ако те нема на Тиктоку, као да те нема уопште. Ја сам ипак старомодан, слушам стару музику па макар и на Тидалy. Старомодан сам јер мислим да је даљински управљач закон. Ретро сам јер мислим да радио још увек има своју шансу. Али јако волим кад добијем неки атрактиван Јутјуб линк, да отпратим шта сам пропустио. Волим да сам у току.
Сурвајвер ми не личи на онај стари. Некако ми дође као „Игре без граница” и баш ће ми недостајати и Ивана Банфић и Нигор. И жао ми је што су пред камерама имали сукоб Маја Марковић и Ћеда Чворак. Са ове историјске дистанце ипак је то била најбоља певачица групе „Луна”. А прошло је скоро тридесет година од како је та група жарила и палила.
Нисам неки џангризави деда као из серија „Мапет шоу” али ми се чини да имамо никад више програма а никад мање квалитета. Све је постало толико предугачко, посебно јутарњи програм да се питам ко има времена да све то гледа. Али у тренду је опште лицемерје, недостатак хуманизма, фолирање и фемкање. Неко мора да преради поново комедије Јована Стерије Поповића али да не изгледа као сви лоши римејкови наших култних ТВ серија.
Нити да звучи као лоши кавери старих хитова. Долазе нова времена али ако не будемо поштовали традицију, културу и лепо васпитање остаће нам само таблоидне спин приче. Није најважније физичка него и ментална проституција. Посебно у новом времену где је питање верности и чедности постало демоде. Кад вратимо осећај стид на медије и у јавност, почеће процес менталног оздрављења. Јер певачица мора бити здрава а и водитељка мора бити здрава да би на јавност позитивно деловале.
