Сан Ремо не губи никад од свог телевизијског сјаја, они су стандард како се ради добар шоу-програм, онакав какав се некад радио код нас. Прошли месец је на нашим телевизијама протекао у обележавању великих јубилеја. Почели смо са 40 година од Олимпијаде у Сарајеву, присетили се Вучка и Чоле како пева „Сарајевоооо….”, па како с Недом пева „Земљо моја”…
На Фејсбуку сам се присећао с колегама са РТВ-а како су некад радили тај пренос за заједничку ЈРТ мрежу… Тада је Телевизија Сарајево добила добру опрему па им је било лако да праве „Топ листу надреалиста” и „Недељни забавник”.
Колега Никола Главинић је на Радио НС направио дивну емисију „Југовинил” посвећену успоменама на ЛП плочу Зимских олимпијских игара у Сарајеву са песмама из тог времена... Никола то сјајно ради, документаристички, уз диван избор музике и тонских видео записа. Тачно пренесе дух једног времена... Гушт га је слушати.
Јуре Франко, скијаш и олимпијац и Бранко Ђурић Ђура присетили су се, такође, ЗОИ игара 84 и реченице „Волимо Јурека више од бурека”, на Новој ТВ код Данила Машојевића. Наравно, олимпијац и освајач прве медеље, Јуре Франко, јавио се и у Уранак код Јоване Јоксимовић. Нико не може да верује да је прошло већ четрдесет година од тог спектакуларног спортског медијског догађаја.
Магазин Студио који се бави медијима, музиком, филмом, прославио је 60. рођендан, а већ седам година додељују престижну награду Златни студио. Награду за животно дело добили су Горан Милић и Тереза Кесовија… Они су прича о једној земљи и свим фазама које смо пролазили. Од дописника ТВ Београда из Њујорка, до заблуде зване Јутел и повратка на ХРТ и уредника у Ал Џазири, Горан је рекао да му је професионални мото „боље да се допаднеш свима, него да се свађаш са свима”...
Тереза је певала „Југославијо, волим те”, а потом су уследиле олако изречене речи због спаљене куће у Конавлима и на крају је добила аплауз од Славице Ђукић Дејановић у Сава центру уз песму „Пријатељи стари, где сте”. Зато је заиста разговор код Мире Адање Полак био ексклузива јер Тереза Кесовија има каријеру која траје преко 65 година. Да је правде, гледали бисмо Миру Адању Полак на првом програму Јавног сервиса. То су сведоци једног времена.
Зоран Шпрајц је добио седам Златних студија. И он сам је био у чуду, па је изјавио: „Имам више награда него Петар Грашо”. Сви добитници су своје доделе поделили и као видео на Инстаграму јер није више догађај нити церемонијал ако га сами и не публикујете на друштвеним мрежама.
Северина је посветила Златни студио сину и мами, рекавши: „Мама, бићеш на телевизији” и додала да све више гледа информативни програм и да нам се пише добро, барем тако изгледа кад гледате телевизију.
Дражен Бауковић са Телевизије Црна Гора започео је одличан нови серијал „Музичке индустрије”. У првој емисији се бавио Миладином Шобићем, а у другој музиком групе „Екатарина Велика”. Музички серијал који обећава много тога занимљивог.
Штета што нико није репризирао серијал „Робна кућа” који се бавио феноменима из наше боље прошлости и лексиконом Ју-митологије. Иначе, у ово време увек помислим на Ђолета Балашевића - зашто је отишао тако рано да оре небеске њиве, кад нам је требао више од свега, да хумором и песмом обоји наше сиве дане који једино могу да живе од носталгије.
Александар Филиповић
