Наиме, на основу величине зуба фосилних остатака, научници су проценили да би ова врста била приближне величине или нешто мања од данашњих панди, као и да је древна панда вероватно живела у мочварној шуми, те да се као таква хранила вегетацијом, пренео је часопис "Science alert"
Међутим, за разлику од савремених панди, зуби фосила који је пронађен показују да врхови његових зуба не изгледају довољно јако да би могли да уситњавају дрвенасте стабљике бамбуса.
Оно што је занимљиво јесте податак да научници наводе да би по тврдоћи и облику зуба могли проценити да су његови зуби били погодни за чвршћу храну од старијих сродних врста, што се лепо уклапа у идеју да су модерне џиновске панде еволуирале од медведа месождера да би испуниле еколошку нишу милионима година.
Вероватна конкуренција са другим врстама, посебно месождерима и вероватно другим медведима, објашњава ближу специјализацију џиновских панди у исхрани биљној храни у влажним шумским условима, каже палеонтолог Николај Спасов из бугарског Националног природњачког музеја.
Досадашња проучавања да су показивала да су највероватнији рођак модерних џиновских панди живео је у Кини пре 8 милиона година, међутим, фосилизовани зуби створења налик панди откривени су у Бугарској и датирају још два милиона година уназад.
Названа "Agriarctos nikolovi" по бугарском палеонтологу Ивану Николову који је први каталогизирао зубе 1970-их, ова новоописана врста могла је бити једна од последњих панди у Европи.
Џиновске панде су веома специјализована група медведа, објашњава Спасов.
За џиновске панде се често каже да су живи фосили јер су се тако мало промениле током своје еволуционе историје.
