Овај пас није погодан за чувара, али се зато готово нимало не лиња и важи за здравог пса, јер нису позната обољења специфична овој раси, што је само допринело његовој популарности.
Лагото ромањоло је веома древна раса паса за воду. Једина раса која је због свог савршеног чула њуха специјализована за лов на тартуфе. Данас се могу све чешће пронаћи као кућни љубимци. Идеалан пас за људе склоне алергијама, изузетно веран својој породици, одлично се слаже и са децом. Лагото живи око 16 година.
Добар је љубимац, воли људе и веома је везан за свог власника. Има природни дар за трагањем и због његовог изузетног уха савршен је за тражење тартуфа. Прави је пријатељ и веран пратилац кроз живот.
Лак је за обуку и одговара свакој врсти дисциплине. Обука трагача за тартуфе почиње већ код штенади и траје у просеку две године. Овом псу треба строг и одмерен, али смирен „вођа чопора”. Адекватна комуникација човека са псом осигураће да лагото буде послушан и добар љубимац који се одлично слаже са другим псима.
Препознатљив је пре свега по свом специфичном крзну, које је несвакидашње коврyаво и подсећа на вуну. Средње је величине, четвртастог изгледа и веома снажне грађе. Просечна висина мужјака износи 43 до 48 цм, а женке од 41 до 46 цм. Тежина мужјака се креће од 13 до 16 кг, док су женке нешто лакше са тежином од 11 до 14 кг. Јављају се у разним бојама и нијансама а најчешће су браонкасто-сива, оранж-бела, смеђе-бела као и оранж. Њушка је прилично широка, нешто краћа у односу на лобању. Нос је велики са широм отвореним ноздрвама. Образи су им равни, а очи велике и округле. Боја ириса може варирати од окер до боје лешника и тамно смеђе. Уши су средње величине, сразмерне остатку тела.
Лагото је пас средње величине, здепастог изгледа и веома добрих пропорција. Има густу и локнасту длаку, вунене текстуре. Може бити бео са браон или наранyастим тачкама, различите нијансе браон боје, или једнобојан наранyасти.
Треба га шишати најмање два пута годишње. На глави поготово на њушци, требало би длаке ручно скратити. Не треба га чешљати. Готово да се уопште не лиња. Није му важно где живи уколико се довољо шета. Осим што му је потребно много физичке активности, потребна му је и ментална вежба. Оригинално коришћени као пси за воду, настали су почетком 16. века на територији Италије. Воде порекло од древне расе ловаца на патке и једна је од ретких раса која је кроз векове остала безмало у потпуности непромењена. Захваљујући путујућим трговцима тог времена, доста брзо су се распространили и на територије Француске и Белгије. Верује се да је управо ова раса предак многих водених раса попут златног ретривера, португалског воденог пса и пудле. Због свог специфичног водоотпорног крзна, првобитно су коришћени за лов на водену дивљач у влажним мочварним пределима, а данас се скоро искључиво користе за лов на тартуфе. Лагото је у савременом добу једина раса намењена проналажењу тартуфа, а њихова природна склоност ка копању и изванредно чуло слуха их чини неприкосновеним у том послу. Управо из овог разлога за оне који воде рачуна да им врт или башта буду беспрекорни, ови пси никако нису за њих, јер ће тражити тартуфе чак и у дворишту, те очекујте уколико их оставите саме да ће „преорати“ целу башту.
Лагото није претерано захтеван пас. Уколико му пружите довољно физичке активности и квалитетног дружења можете поред одличног ловца имати и правог верног кућног љубимца. Може живети и у стану, уколико му се омогући довољно и физичке и менталне стимулације. Није препоручљиво дуго га остављати самог, јер у недостатку позитивне стимулације може постати склон негативним особинама попут претераног лајања, копања као и грижењу ствари. Иако су првобитно намењени лову, у данашње време се све чешће могу пронаћи у домовима као кућни љубимци. Уколико је правилно социјализован добро ће се слагати и са децом и са другим љубимцима. Као љубимац је веома посвећен својој људској породици, брижан и нежан. Такође, могу бити одлични чувари ако их од малих ногу истренирате да лају када је то потребно.
М. Стакић
