Достигнуће од осам милијарди људи је "знак успеха човечанства, али је и велики ризик за нашу будућност", поручио је Џон Вилмот, директор одељења за становништво УН.
Земље средњих економских прихода, углавном у Азији, чине највећи део тог раста, пошто су увећале своју популацију за око 700 милиона људи од 2011.
Индија је бројнија за око 180 милиона људи и следеће године требало би да надмаши Кину, као најмногољуднија држава на свету, наводи Ројтерс.
С друге стране, наталитет је у сталном опадању у САД, Европи и Јапану, али и у Кини, која се бори са последицама свог програма Политике једног детета, па је прошле године позвала породице да имају друго, па чак и треће дете, наводи британска агенција.
Без обзира да ли се ради о храни, води или енергентима, свега ће бити мање на располагању, јер ће се светска популација повећати за још 2,4 милијарде људи до 2080. године, према пројекцијама УН.
Свакој особи су потребни гориво, дрва, храна и вода и место где ће живети, рекла је Стефани Фелдштајн, директорка за становништво и одрживост у Центру за биолошку разноврсност.
Притисак на ресурсе биће посебно велики у афричким земљама, где се очекује да ће становништво расти, наводе стручњаци.
Оне су и међу државама које су најосетљивије на климатске утицаје и којима су најпотребнија средства за ублажавање последица климатских промена.
У подсахарској Африци, где око 738 милиона људи већ живи без адекватних основних животних услова, предвиђа се да ће се становништво повећати за 95 одсто до средине века, према Институту за економију и мир.
Према подацима УН, светска популација тренутно расте најспоријом стопом од 1950. и могла би достићи око 8,5 милијарди 2030. године, 9,7 милијарди 2050. године, а врхунац од око 10,4 милијарде људи очекује се 2080-их као и да остане на том нивоу до 2100, наводи Ројтерс.
