Са ким се друже, где пију кафу, воле ли да кувају, да ли вежбају, имају ли времена за фризера или козметичара, само су нека од питања на која нам сваке недеље даје одговоре. До сада је у емисији угостила више од 200 познатих личности, а сада наставља своју мисију.
– Оно што би био изазов овога пута и што екипа емисије прижељкује, јесте да искорачимо и у регион и снимимо приче са познатима, али у њиховим срединама одрастања, школовања, заљубљивања, да нас воде на своја омиљена места, отворе врата својих домова, прикажу своју „другу страну”, баш како су гледаоци и навикли – открива нам Милица Ракановић и додаје да су је претходне две сезоне научиле да је тајна успеха у тимском раду, који је, у њеном случају, добитна комбинација.
Глумци и дизајнер отварају врата гледаоцима
У наредној емисији „Са друге стране” у недељу, 22. октобра, од 16 часова, Милица ће угостити глумце Милицу Милшу и Жарка Степанова и дизајнера Звонка Марковића. Милица Милша разговарала је са Милицом у омиљеном ресторану, једином месту на којем пронађе мир у току снимања. Звонко Марковић отвара врата своје радионице и прича о својим почецима и инспирацији. Жарко Степанов води Милицу и гледаоце на сцену Мадленијанума, места које је, уз Позориште на теразијама, његова друга кућа. Причаће о одрастању, породици, Новом Саду и Београду.
Милица додаје и да је највећа вредност емисије оно што најчешће чује од гледалаца - да су кроз интервјуе сазнали нешто ново о њеним гостима и упознали их „са друге стране”
– Мени је најдрагоценији тренутак када се саговорник опусти и отворено прича о себи, на онај топао, људски начин, па публика оне које је није волела – заволи, а оне које је волела - заволи још више. Публика схвати да познати живе слично као и они и оног тренутка када се препознају у некој причи, моја мисија је испуњена – тврди водитељка емисије „Са друге стране”. – Свака прича је за себе јединствена и другачија. Не бих могла да издвојим ни једну посебно, осим што увек закључим да моји гости немају само „другу”, већ и трећу, четврту, пету страну. Можда је прича са Даниелом Поповићем била посебно емотивна, јер су он и његова „Џули” обележили једно моје безбрижно дечје летовање, а толико лета касније, био је мој гост.
В. Бијелић
