Претходних година вода се доносила у приколицама, али пошто су возила застарела, то ове зиме не би било могуће, те је азил објавио “позив за помоћ”, упућен пре свега пратиоцима на друштвеним мрежама којих овај азил има око 8.000, а њима се придружио и наш лист.
У претходних неколико дана, прикупљен је целокупан износ за артешки бунар за азил за коње “Старо Брдо” и из ове организације се захваљују свима који су озбиљно схватили у каквој се ситуацији нашао азил и што су се људи укључили више него пре.
Никада се није десило да се толико вас одазове и заиста укључи, чак 159 људи је послало помоћ путем рачуна у банци, ПостНета и ПејПала од сто динара па навише и заиста је свака донација значила много, поручују из азила Старо Брдо.
Како додају, људи који их прате су им дали ветар у леђа за све борбе које их чекају, а највећу од свих су пребродили заједно.
Сума новца коју је требало скупити била је висока, рок за изградњу се ближио како азил не би неспреман дочекао зиму и морао да се суочи са затварањем.
Наши пријатељи из Енглеске који су основали “Serbia’s Forgotten Paws” су се укључили у акцију и поставили објаву преко “JustGiving” платформе. Јавио се анонимни донатор и уплатио 7.000 фунти, кажу из азила и додају да без свих који су учествовали у акцији, ништа не би било могуће.
Сада су спремни за ноев победе. Азил за коње Старо Брдо, једини је у Србији и региону и до сада спасио више од 40 коња и магараца.
Тренутно се код нас налази 9 коња и три магарца. Број људи који су у азилу активни се временом смањивао, тако да свакодневно ради само два волонтера на којима све почива, каже оснивач азила за коње “Старо Брдо” из Лапова Жељко Иличић.
Азил “Старо Брдо”, додаје, покренула је група људи још 2012. година када је спасила неколико коња, мада је азил званично почео са радом у августу 2015. године.
Глисер, Долар, Чарли, Мај Ридл, Муци, Данделајон... само су неки од станара овог азила који су имали срећу да своје дане проведу у природи са људима који су им пружили велику љубав и пажњу, а захваљујући донацијама, ту срећу ће имати и у будућности. Провешће последње дане на месту на ком су вољени и пажени.
Један број спасених коња је удомљен, а они који су остали су ту углавном због старости или лошег здравственог стања и треба у Лапову да проживе остатак својих живота, на сигурном, збринути, истиче Жељко Иличић.
Најстарији коњ азила има 27 година, док је просек 15, 16 година.
М. Стакић
