Неопходно је било да ја то учиним за себе јер бих иначе довела себе у ситуацију да имам озбиљан проблем са временом, концентрацијом и уопште са животом који би био претоварен свим и свачим и ја бих се у свему томе потпуно погубила.
Нисам ја баш нека особа од организације. Не умем много да планирам. У ствари умем, али не волим. Можда је то зато што се планови никада не одвијају баш онако како сам их ја замислила, али пре мислим да је зато што мој сићушни ум наспрам несагледиве интелигенције свемира, нема ширу слику стварности у којој живим. Мој ум само ствара закључке на основу онога што је чуо, научио, прочитао, видео... са друге стране, интуиција ми не баш увек разумљиво, али увек непогрешиво говори да би требало да имам поверења у живот и да се све што се догађа, догађа за моје највише добро. Тако сам временом одлучила да не гледам информативне емисије. Оне информације које треба да дођу до мене, увек некако до мене и стигну, али буду очишћене од којекаквог токсичог смећа које се иначе уз такве информације сервира. Манипулација је у данашњем свету толико узела маха, да је више нико ни не сматра непожељном. А средства масовног информисања као да се утркују ко ће да изазове масовнију хистерију, надмећући се ко ће да објави гнусније фотографије или скандалознију причу. Неко време сам се „пецала“ на те појаве и реаговала сам бурно на те такозване вести. Сваки бих пут себи покварила расположење после неких „информативних“ емисија, као и после нападних реклама. Али сам онда почела да учим да све то сагледавам из шире перспективе, да примећујем, али не осуђујем. Схватам шта је циљ сваке од тих вести или реклама, али више себи не дозвољавам да се око тога нервирам. Јасно ми је да читава планета пролази кроз фазу распада система у којем живимо. Систем који је заснован на лажима, преварама, користољубљу и ситним и крупним интересима, не може дуго да опстане. Он се већ урушава, али то траје поприлично дуго због његове комплексности, величине, као и због инерције људи који из навике раде оно што им се не ради, као да су дрогирани, полако и неприметно увучени у замке линија мањег отпора, уљуљкани у наизглед безизлазну ситуацију под слоганом „Шта ја као јединка ту могу?“
Могу све! Могу да вежбам своју свесност свакодневно и тако да видим иза реклама, да чујем иза изговорених речи, да схватим да је сав хаос који је око нас, заправо процес промене у којем се руши све што више не служи напретку људске врсте. То се управо дешава и унутар свакога од нас. Тај процес уме да буде болан, ако нисмо довољно свесни, али је неизбежан. Узбудљиво је бити део свега тога, и кроз ситне радости и велику захвалност мењати себе и своју стварност.
