Увек ми је незгодно да дам прецизан одговор на таква питања, пре свега због тога што их као по правилу постављају људи који више траже изговор да ни не почну са вежбањем, а не мотивацију да нешто корисно учине за себе. Али наравно, увек се потрудим да дам љубазан и јасан одговор, па што је до мене, учињено је. Једна од најважнијих користи коју спомињем у вези са свакодневним вежбањем је та да ми је тело и у педесетим гипко као што је било у двадесетим. Немам болове ни укочености када ујутро устајем из кревета, а уколико сам неиспавана, тај се осећај после десетак минута вежбања потпуно изгуби.
Дакле, када одвежбам ујутро, осећам се као препорођена, без обзира на то како сам и колико дуго спавала. То је номална последица кретања и истезања, јер енергија која преко ноћи мирује почне да струји кроз тело. Мозак, као и сви други органи, почиње боље да функционише, па све оно са чим се срећем изјутра, од обавеза, преко проблема, па до неких пријатних активности, обављам са много више елана, па и уживања. Онда се и неки изненадни догађаји лако уклопе у целокупну слику дана и прођу без много стреса. Рекла бих да ми те вежбе доносе одређену лакоћу живљења, јер ми тако подесе цео организам да сам спремна на све и све обављам са лакоћом.
Додатно ми је корисно то што увек након самог вежбања одседим у тишини још који минут и у свести прођем кроз дан који ме чека као пријатан и успешан. Та свесност ми помаже да останем присебна и у непријатним и изненадним ситуацијама, тако да уместо да се наљутим рецимо на колегиницу која ме је „испалила“ за један заједнички посао и оставила ме на цедилу, ја сам само помислила да сигурно постоји добар разлог зашто је то тако и замислила како тај посао обављам сама и то веома успешно. Тако је на крају и било. А то је само један од примера.
Ако ми се деси да из неког разлога, а деси се пар пута годишње да не урадим јутарње вежбе, примећујем да се баш тог дана десе неке неочекиване и нежељене ситуације. Као да су изазови, или лекције, или искушења, како год да их назовем, увек грубљи и непријатнији оним данима када не вежбам. Вежбати не мора само онај ко живи у природи, па се природно стално креће, ми остали који нисмо те среће, морамо да надокнадимо ту природну потребу. А што се подмлађивања тиче, ја се осећам све млађе и то ми је једино важно, јер младост и лепота су за мене ствар унутрашњег бића, а не спољашњег изгледа.
Нина Мартиновић Армбрустер
