Дигла се велика медијска галама. Лепо је написала моја колегиница Снежана Илић „Е моја Десанка, мирно спавај”. Ионако не би желела да живиш у актуелној српској епохи. Не заслужује та несрећна „епоха” ни тебе ни твоја дела. Надживећеш је. Кад најпознатија српска старлета Станија како преноси index.hr тврди да јој је омиљена песникиња Ана Карењина, шта да очекујемо. У праву је колега Блажо Поповић када каже „А шта ће нам уопште књижевност? Све мудрости стају у нешто мало карактера на Твитеру”.
Углавном толико речи аутори и могу да склопе. Није далеко дан када ће нас који читамо и имамо библиотеке показивати туристима као егзотичну атракцију. Можда нас и затворе у резерват. Додајем сви ћемо ми да добијемо етикету да смо „Нови фосили”. Јер не можемо да се уклопимо у у епону Кристијана Голубовића, Зоранаах, Маје Беровић. Ако је главна вест да је ухапшена Тијана Ајфон и пуњачи за све шоу биз магазине, да ли је помало бизарно да деца путем виртуелне наставе треба да уче која је разлика између опера и оперете. Врло сам демократских определења и става сам да свако има право на порцију треша у свом животу. Али да морају да се имају неки основни елементи опште културе. Да је јако битно шта се младима сервира у медијима. Да мора да постоји и Радио Шабац као што је постојао и Радио Београд. Али ако се од рођења малог Жељка прави главни медијски догађај у свим емисијама и што је главна вест у већини забавних емисија шта је певао Баја Мали Книнџа у Тителу или кад је српска мајка постала српска нана...
Живимо у временима где су уредници забавних програма изузетно одговорни шта пласирају и кога зову у госте. Нема помиловања. Нема амнестије за оне који фалсификују историју. Бити земљорадник и сељак је поштено занимање које нас лебом храни све ове године, али бити сељачина, простак и примитивац, то је већ карактерна особина која нас је упропастила. Све већи број силоватеља, педофила, манијака који сексуално спопадају путем друштвених мрежа говори о томе где иде наше друштво. Медији и телевизије имају ту велику одговорност. Не може се кроз призму хумористичког програма стално провлачити псовање и ментално онанисање.. Недопустивно је константно промовисање спонзоруша и силиконки као еминентних јавних личности. Па легализујте већ једном проститицију као привредну грану, па ће да држава убира леп порез. Опорезујте кич и шунд као некада па ћете да видите где су парице које фале за државни буџет. Али престаните да нас загљупљујете вестима и површним шоу биз емисијама. Престаните да промовишите тучу и свађу јер сам то управо у суботу видео на главном градском корзу у Лазе Телечког и био сам саблажњен. И престаните да долазите удувани, надувани и алкохолисани у живе телевизијске програме и да се тамо дерњате и било кога прозивате... Престаните да сматрате да смо идиоти и ретарди. То што смо емотивици, што смо одрасли уз Десанкине стихове „Да је срећа лепа само док се чека, док од себе само наговештај да’’, не значи да смо наивни да и глупи.
Нема помиловања иако га песникиња тражи. Срећа да чувена песникиња са шеширом није морала да гледа ову епоху. Јасно је да нисам гадљив на треш и кич чим сам у једној својој емисији упитао Весну Вукелић Венди да ли буба Вујаклију напамет да би испала паметнија у медијима. Али праћнуо се шаранчић и Венди је већ прошли век у односу на оно што данас гледамо. Оно је био почетак медијске сексуалне револуције, а ово данас је нелегализовани медијски куплејар.
