ОкоТВоко: Плачи мала плачи

Премнуо је Еди Ван Хејлен, вероватно последњи прави гитариста старе гарде а онда је умро и Боро Дрљача….стари вук. Био је дирљив опроштај Владе Георгиева који је твитнуо „Више неће бити као што је било”.
aleksandar filipovic
Фото: N.P.

Постојао је један фантастичан твит „Бескруполозног” који је написао „Који Бен Афлек, за мене ће Бора Дрљача бити увек Бетмен. Био је најискренији лик, добричина”. И коначно се око једног човека десио консензус на вечито посвађаним мрежама и медијма.

Сетио сам се чињенице да је у мом повратку на РТВ, негде око 2007. године, најгледанија била емисија са Бором Дрљачом. Човек је рецитовао „Мала моја из Босанске крупе”. Показао је у тој емисији колико је интелигентан. Тај Таблоид је гледало преко 300.000 гледалаца, барем један минут. Гледали су га и интелектуалци и радничка класа, и урбани и паори. И сви који су из колонизованих породица али и они који су дошли после ратова у Војводини. И дођоши и људи који су морали избећи због Бљеска и Олуја. Гледале су га и Лоле и Сосе јер је тада Бора Дрљача показао колико је био интелигентан. Други пут је био у гостима с Еном Попов када је 2010. године био учесник „Великог брата”. Ти ријалити програм су чедност у односу на оно што сада гледамо. Трећи пут код мене на РТВ-у, био је када је заједно запевао са колегом Лазом Бакмазом „Отишла је Данијела није рекла збогом”.

Одлазак Боре Дрљаче представља крај једне епохе у којој смо имали естрадне звезде које су могле да причају о историји, Крајишницима, Американцима, о животним трагедијама које су прошли и да увек буду професионалци који се обрадују сваком позиву новинара за интервју. Знам да се бар десет гледатељки одушевило када је гледало Расту код Весне Дедић у „Балканској улици”. Пошто је говорио о свом пореклу и то је појединим гледатељкама било симпатично, али мени није симпатична ни његова музика, ни понашање, ни имиy ни порука музике која се шаље младима, ни те песме. И онда смо прочитали да је Раста ухапшен због поседовање дроге. Од како је века и естраде опојна средства су ишла руку под руку са естрадом. Од афера које је ДБ намештао „Бијелом дугмету” до трагичног краја групе ЕКВ. Ништа ново. Проблем је што свуда постоје привилеговане личности. Неко ће да буде кажњен због поседовања лаких дрога, а поједини ће крвавих очију да долазе на телевизијске емисије. Заштићени „естрадни бели медведи” ће да заплићу језиком и да зуре крвавих очију и причају небулозе у најгледанијим политичким ток шоу програмима, а други ће да се оптужују у медијима да су наркомани, и то без суда и доказа и биће жртве таблоидне медијске хајке. У срећнијм временима овисници од опијата ишли су на лечење. Постојале су емисије попут „Бисера” где су јавне личности отворено говориле о том проблему, попут Игора Первића. Данас када у естрадним шоу биз емисијама праве анкете о дроги, то изгледа горе него прилог са пијаце. Свако има право на мишљење и не зна се разлика између хашиша, кокаина и марихуана али битно је да се то мишљење износи по медијима да би се пунио програм.

Данас је готово део пропаганде да гледамо како полицији у руке падају опасни нарко дилери који, гле чуда, сви воле народну музику и певачице.  Данас је дрога постала ствар етикетирања, а шмркање је постало национални медијски естрадни спорт. Ниси фаца ако у телевизијску емисију не дођеш под „гасом” или „надуван”. До сада су при уласку гостију на телевизију тестирали температуру због короне а ја бих увео и алко тест и тест на дрогу. Па да видимо ко долази у емисију неурачунљив, а ко да буде мало под адреналином. Зато ово је време за плакање и кукање. Одлазе нам старе звезде које су знале за ред, понашање и где почиње каријера, а где су границе порока. Није ни чудо што ми је стално у глави „Плачи мала плачи остао сам на Рачи” јер која друга песма ће најбоље историјски говорити о томе како су нашем српском народу спречавали да дођу у матичну земљу. То је храбра политичка песма против глупости једне политике. Потом смо слушали како је Бора имао великих проблема са тадашњом службом јер није хтео да пева одређене песме кафанском полусвету, yиберима чак ни за пет хиљада марака. Па је скоро био скинут са свих медија у тадашњој деспотској социјалистичкој републици Босни и Херцеговини која је имала најригиднију службу државне безбедности и каријера му је била скоро угрожена. И опет тог човека нисмо стигли да испратимо на достојанствени начин. Није битно што је он за неке био представник руралне музике која није довољно ИН за „круг двојке”, чињеница је да је човек имао велику публику и симпатије обичног народа. Али како да дође на ред његов помен од силних нарко дилера и познатих личности које се јавно дрогирају. Пошто више не поштујемо ни оно о покојнику све најбоље, барем је Боро Дрљача испраћен без хејта.

Nenad Adamov
17.10.2020 • 19:06
Dobar prtikaz dvostrukih aršina u svim sferama našeg bitisanja.
EUR/RSD 117.5834
Најновије вести