У извештају канонске визитације фрушкогорских манастира из средине 18. века пише да је у време османлијске управе Сремом Мала Ремета опустела и да су се ту вероватно преселили монаси управо из манастира Раче. Дозвола патријарха Арсенија III Чарнојевића с краја 17. века, којом даје благослов монасима из Раче да обнове Малу Ремету говори да је исти био метох манастира Беочин.
Поједини истраживачи сматрају да су га монаси изградили на остацима еремитско-павлинског римокатоличког манастира, јер је једно време био познат под именом Реметско.
Манастирска црква посвећена је Покрову Богородице (14. октобар). Храм који данас постоји подигнут је у првој половини 18. века, у српско-византијском стилу без барокних утицаја. По завршетку Другог светског рата, оновљен је спаљени конак са јужне стране.
Слободно стојећи звоник, конаци са западне стране и сувенирница су новијег датума. Осим богато изрезбареног иконостаса, у манастирској цркви се налазе два висока дрвена свећњака из 19. века, што је раритет на Фрушкој гори.
У манастиру се чувају честице мошти св. Ђорђа Кратовца, мученика српског порекла који је страдао у 16. веку јер није хтео да се одрекне хришћанства и пређе у ислам.
Више информација о 22 манастира на Фрушкој гори, можете пронаћи на сајту Туристичке организације Града Новог Сада, кликом овде.
(Маркетиншки текст)
