Ова заиста јединствена плажа је смештена између Скала Фурке и места Посиди. На њу је најбоље ићи у поподневним часовима и остати до заласка сунца, јер је управо залазак сунца оно што овом месту даје посебну чар. Име је добило по грчком богу мора Посејдону, највероватније зато што се у билизини, у месту Старо Менде, налазио један од најстаријих храмова посвећен овом божанству. На жалост, време је уклонило трагове овог храма тако да данас постоје само назнаке о његовој величини.
Старогрчко божанство Посејдон је Кронов син и његова браћа су Зевс и Хад. Након победе над Титанима Зевс, први међу једнакима, је са својом браћом поделио власт над светом. Бацали су коцку, Хаду је припало подземље, Зевсу све изнад земље, а Посејдону су припала мора и океани.
Његово седиште била је палата под морем у Ајгеји која се налазила на западној обали Еубеје – што је антички назив данашњег острва Евија. Природа му је жестока, спада у лако раздражљиве и ћудљиве богове, па својим трозубцем често ствара таласе и потреса земљу. Баш због тога су га се највише бојали, а поморци су га веома поштовали тражећи његову заштиту и милост док плове морима. Места где су подизали храмове овом богу су увек била посебне лепоте и није чудо што је рт Посиди по њему добио име.
На ову плажу се иде као на ходочашће – пешице, јер од места где је безбедно оставити ауто, а то је у близини светионика, па до самог краја рта има око један километар. Стопала вам упадају у песак и отежавају ходање, сунце пржи, на леђима ранац, а крај рта вам изгледа далеко... Ипак, када стигнете на одредиште, бићете задивљени - схватићете зашто ово је тако посебно место – ту сте море и ви, а планина Олимп се види у даљини.
Имаћете утисак да ће сваки час да изрони моћни Посејдон у својој кочији коју вуку бели коњи са златном гривом. Морске струје ће вас опомињати да будете и опрезни, да се не удаљавате далеко од обале и да поштујете бога мора. Осетићете колико је природа дивна, али и моћна.
Занимљиво је, да рт стално мења свој облик у зависности од плиме и осеке, али и таласа којих овде скоро да увек има. На самом крају рта је посебан доживљај, јер се ту сусрећу морске струје и таласи ударају једни о друге. Море је овде изузетно чисто. У зависности од ветра увек је једна страна рта мирна, па искористите њу за пливање.
Ово није фенси плажа и уколико сте очекивали да ће вас тамо дочекати суцобрани, лежаљке, и беаћ бар – погрешили сте, ништа од тога! На рту Посиди нема ни природног хлада и зато је важно да понесете, шешир или качкет, сунцобран, воду и освежавајућа пића, простирку или душек. Понесите обавезно и нешто за јело, нарочито ако водите децу са собом. Овде увек пирка ветар и немојте да вас то превари, зато свакако имајте уз себе и заштитну крему за сунчање, јер се лако изгори.
До ове плаже се стиже аутомобилом када се са главног пута на полуострву Касандра скрене за Каландру, а потом за Посиди. Изађе се из места и крене према кампу. Код кампа се скрене лево и иде утабаним земљаним путем док се не дође до мора.
То је крај пута и не може се аутом даље. Постоји и још један пут када се не улази у Посиди него се скрене десно и њиме се стиже са друге стране овог рта. Но, ни тада се ни џипом не може стићи до самог његовог краја, јер је песак мекан и точкови се заглаве као у пустињи.
Залазак сунца је посебна прича – ветар утихне, таласи се умире, а румен обоји небо. Сунце полако тоне иза Олимпа. Спокој се осећа у свакој ћелији тела. Док уживате у тишини имате жељу да се време заустави... После уживања у заласку сунца, време је за повратак. Све што понесте са собом то и вратите, јер се овде ђубре носи са собом и не оставља на плажи. Допустите и другима да уживају у овој лепоти као и ви, јер се ова плажа с правом сматра најлепшом на западној обали Касандре и на свим свим туристичким презентацијама ове регије управо фотографије са светиоником и ртом који мења свој изглед су заштитни знак Халкидикија.
Марина Јабланов Стојановић
