ИНТЕРВЈУ: ДЕКАН ФАКУЛТЕТА ОРГАНИЗАЦИОНИХ СТУДИЈА „ЕДУКА”
СРПСКИ ТУРИСТИ И ДАЉЕ ВЕРНИ ГРЧКОЈ И ЦРНОЈ ГОРИ, АЛИ ПЛАНИНЕ ПОСТАЈУ ХИТ ЛЕТА На цени аутентична искуства и персонализована услуга, каже Ђоковић
Туризам данас пролази кроз велике промене – мењају се навике путника, очекивања гостију, али и захтеви које индустрија поставља пред будуће стручњаке.
О томе каква нас сезона очекује и како се мења тржиште рада у хотелијерству за Дневник је говорио проф. др Филипом Ђоковићем, декан Факултета организационих студија „Едука“ Београд, предавач и стручњак који годинама прати развој туризма и хотелијерства у Србији и региону.
Како оцењујете овогодишњу летњу туристичку сезону? Да ли грађани Србије остају верни традиционалним дестинацијама или се појављују нови трендови?
– Сезона ће бити врло динамична и у одређеној мери другачија у односу на претходне. Доминираће традиционално ближе дестинације, попут Грчке, Црне Горе, Турске и Египта. Израженија тражња је за Шпанију, Италију и Кипар, првенствено због директних летова и одређеног броја чартер летова наших туроператора. Тренд посета медитеранским дестинацијама преко лета већ десетак година иде силазном путањом, првенствено због превазиђеног концепта масовног туризма. Стога, расте тражња за планинским дестинацијама у нашој земљи и алпским земљама. Занимљива чињеница је да је у већини планинских дестинација у алпском региону, превасходно се мисли на Италију, Аустрију и Словенију, доминантнија летња него зимска сезона према броју ноћења и потрошњи. Зато је прилика за наше планинске дестинације, Дивчибаре, Златибор, Копаоник, Тара, да фокус преусмере на садржаје за летњи период.
Које дестинације ће овог лета бити најтраженије међу туристима из Србије и шта данас пресудно утиче на њихов избор?
– Грчка и ове године остаје најпосећенија дестинација – избор због близине, разоноврсне понуде, традиционалног пријатељства и повезаности наших земаља. Турска и Египат су тражени код туриста који желе all-inclusive концепт и предвидиве трошкове. Албанија као релативно нова дестинација за нас и ревитализација Туниса могу направити одличан резултат, јер нуде конкурентне цене и ново искуство, док Црна Гора остаје важна због близине, језика и регионалне повезаности. Пресудан фактор неће бити само цена, већ однос цене, квалитета услуге, доступности превоза и осећаја безбедности у дестинацију. Фактор који се често изоставља јесте такозвано манипулисање и спиновање одређеним информацијама које утичу на безбедност и сигурност у дестинацији. Другим речима, у медијима се све чешће могу јавити истакнути наслови у предсезони са вестима о догађајима који могу значајно утицати на одлуке туриста да не отпутују у планирану дестинацију.
„Све већи значај туризма за нашу земљу се просто мора посматрати кроз образовне перспективе. Без квалитетног и примењеног средњег и високог образовања, не може се дугорочно градити конкурентност Србије као туристичке дестинације”...
Навике путника се последњих година мењају. Шта савремени туристи данас заправо траже – луксуз, аутентична искуства или најбољи однос цене и квалитета?
– Туристи више данас траже аутентична искуства која ће бити заснована на оптималном односу цене и квалитета. Данас тешко можете такво искуство доживети сред сезоне познатих дестинација, тако да се интензивно тражи алтернатива која ће у наредних десетак година постати доминантнија. Навике путника се мењају у правцу паметног избора, односно детаљне анализе дестинације кроз сајтове, друштвене мреже, рецензије, подкасте и слично. Луксуз је и даље важан, али се све мање мери формалним сјајем, а све више миром, приватношћу, велнес садржајима, квалитетном храном и персонализованом услугом. Циљ је да се унапреди психофизичко здравље, а туристи су све више обавештени и освешћени које су то добробити, од путовања до исхране и начина живота.
Док туристи бирају где ће путовати, угоститељски сектор води другу битку – за радну снагу. Где ће ове сезоне бити највећа потражња за запосленима у хотелијерству и угоститељству и какве профиле послодавци највише траже?
– Традиционално се траже скоро све позиције у медитеранским земљама окружења, али је приметно да услови рада нису више тако атрактивни у поређењу са периодом од пре две и више година. Бенефит овог прилично дугог тренда је што се издвојила у правом смислу речи „потрага“ за високообразованим особама са знањем, вештинама и компетенцијама из области туризма и хотелијерства. Млађа генерација стручњака из области поред услова рада високо цени радну атмосферу и квалитет проведеног времена ван посла.
Колико су земље региона данас конкурентне када је реч о привлачењу угоститељских радника из Србије? Да ли наши људи и даље одлазе или све више остају овде?
– Добра вест за запослене у хотелима и ресторанима у Србији је што су услови рада све бољи, посебно зарада, тако да је уз све израженију тражњу за нашим људима примећен мањи број одлазака на рад у земље окружења и шире. Последица уређенијег система су квалитетнија услуга и асортиман. Ако овај тренд буде задржао ове карактеристике, можемо говорити о бољим перформансама за развој туризма у Србији који ће бити заснован на квалитету и аутентичности.
Туризам и хотелијерство све чешће се суочавају са недостатком квалитетног кадра. Да ли образовни систем успева да прати потребе савремене индустрије и где видите највећи простор за унапређење?
– Све већи значај туризма за нашу земљу се просто мора посматрати кроз образовне перспективе. Без квалитетног и примењеног средњег и високог образовања, не може се дугорочно градити конкурентност Србије као туристичке дестинације. Најава отварања хотела који припадају светским хотелским ланцима и независних хотела у градовима, бањама и планинама Србије тумачи се као отворен позив младим високообразованим људима да врхунске каријере граде у својој земљи. И ту је важно рано увезивање привреде и факултета. Ми смо на нашем факултету успели да кроз консултантски рад професора управљамо са чак седам хотела из регије и у њима ангажујемо преко 400 студената и алумниста нашег факултета. Стварила се чак и потреба да у Србију доведемо Vatel business School, најугледнији француски факултет у хотелијерству, како би наши стручњаци имали врхунско образовање. Од ове године и кроз Vatel можемо да унапредимо наше кадрове, што је велики подстицај за развој туризма у Србији.
Дубравка Николић